Page 209 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

najveću gustinu vibracija.
— Izraz 'gustina vibracija' odgovara 'frekvenciji vibracija'
i upotrebljen je kao suprotnost izrazu 'gustina materije', što će
reći, što veća 'gustina materije' to je manja 'gustina vibracija' i
obrnuto, što veća 'gustina vibracija' to je manja 'gustina mate­
rije'. Najveća 'gustina vibracija' može se naći u najfinijoj, na-
jrazređenijoj materiji. U najgušćoj mogućoj materiji vibracije
usporavaju, skoro se zaustavljaju. Prema tome, najfinije mate­
rije odgovaraju najvećoj 'gustini vibracija'.
— Aktivna sila u Apsolutnom predstavlja maksimalnu 'gu­
stinu vibracija', dok materija u kojoj delaju te vibracije, to jest
prvi 'ugljenik', predstavlja minimalnu gustinu materije.
— Nota si u Apsolutnom biće provodnik pasivne sile koja
je određena brojem 2. Materija u kojoj dela ova pasivna sila ili
u kojoj će biti zvuci note si, biće 'kiseonik' (O).
— Nota la će biti provodnik neutralizujuće sile koja je
određena brojem 3, a materija u kojoj zvuči nota la biće 'azot'
(N).
— Prema njihovom delanju, redosled ovih sila je 1,2, 3, a
to znači, da odgovaraju materijama 'ugljeniku', 'kiseoniku',
'azotu'. Međutim, prema gustini materije one stoje u sledećem
poretku: 'ugljenik', 'azot', 'kiseonik', a to znači, 1, 3, 2, jer
'azot' zadržavajući broj 3 i pošto je provodnik neutralizujuće si­
le prema svojoj gustini materije stoji između 'ugljenika' i 'ki-
seonika', a 'kiseonik' se pojavljuje kao najgušći od sve tri
materije.
— 'Ugljenik', 'kiseonik' i 'azot' zajedno daju materiju čet­
vrtog reda, 'vodonik' (H), čiju gustinu određujemo brojem 6
(kao zbir brojeva 1,2, 3), a to je H6:

Prva trojnost do C 1 1 1
si O 2 3 2 H6
la N 3 2 3

C, O, N, zadržavaju svoje brojeve, 1, 2, 3. 'Ugljenik' je
uvek 1, 'kiseonik' je uvek 2, a 'azot' je uvek 3.