Page 210 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

— Međutim, postoje 'azot' aktivniji od 'kiseonika', on ula­
zi kao aktivan princip u sledeću trojnost sa gustinom 2. Drugim
recima 'azot' ima gust inu 2 a 'kiseonik' 3.
— Tako je nota la iz prve trojnosti, provodnik aktivne sile
u sledećoj trojnosti u koju ulazi sa gustinom 2. Ako 'ugljenik'
uđe sa gustinom 2, tada će 'kiseonik' i 'azot' morati da mu od­
govaraju svojim gustinama, ponavljajući stepen gustina iz prve
trojnosti. U prvoj trojnosti stepen gustine je bio 1,2, 3; u dru­
goj trojnosti bi trebalo da bude 2, 4, 6, a to znači, da će 'uglje­
nik' iz druge trojnosti imati gustinu 2, 'azot' gustinu 4,
'kiseonik' gustinu 6. Zajedno daju 'vodonik' 12 (H12):

Druga trojnost la C 2 2 2
sol O 4 6 4 H12
fa N 6 4 6

— Prema istom planu i redu biće sačinjena sledeća trojnost:
fa, 'stres', mi. 'Ugljenik' koji je bio 'azot' u drugoj trojnosti
ulazi sa gustinom 4; 'azot' i 'kiseonik' koji mu odgovaraju, mo­
raju imati gustinu 8 i 12; zajedno daju 'vodonik' 24 (H24):
Treća trojnost fa C 4 4 4
— O 8 12 8 H24
mi N 12 8 12

— Sledeća trojnost mi, re, do, prema istom planu i redu
daju 'vodonik' 48 (H48):
Četvrta trojnost mi C 8 8 8
re O 16 24 16 H48
do N 24 16 24

— Trojnost do, si, la će dati 'vodonik' 96 (H96):

Peta trojnost do C 16 16 16
si O 32 48 32 H96
la N 48 32 48