Page 22 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

i u svom ćutanju razlikovao se od ostalih. Osećao sam da bi mi
bilo mnogo milije da sam ga sreo, ne u Moskvi, ne u ovom sta­
nu, već na jednom od onih mesta iz kojih sam se skoro vratio,
na svetom mestu neke džamije u Kairu, u nekom od ruševina gra­
dova na Cejlonu ili u jednom od hramova Južne Indije — Ta-
njoreu, Trichinopolyu ili Madurai.
- Kako vam se dopala priča? upitao je G. nakon kratke
tišine po prestanku čitanja. Rekao sam da je bilo interesantno
slušati, ali da je sa mog stanovišta malo teško razaznati o čemu
se tu radi. Priča je govorila o tome kako je autor bio impresio­
niran doktrinom sa kojom se susreo, ali ne i pravilnom idejom
o samoj doktrini. Prisutni počeše da se objašnjavaju sa mnom,
ističući da mi je promakao najinteresantniji deo cele stvari. G.
nije rekao ništa.
Kada sam upitao koji sistem proučavaju i koje su mu naj­
istaknutije karakteristike, dobio sam prilično nedefinisane odgo­
vore. Tada su počeli da govore o »radu na sebi«, ali u čemu se
sastojao taj rad nisu uspeli da mi objasne. U celosti, moj razgo­
vor sa učenicima G. nije baš išao najbolje, osećao sam nešto pro­
računato i veštačko u njima, kao da su igrali unapred naučenu
ulogu. Osim toga, učenici nisu bili u skladu sa učiteljem. Svi su
pripadali određenom sloju ljudi Moskve, prilično siromašnoj
»inteligenciji« koju sam dobro poznavao i od kojih nisam mogao
očekivati ništa interesantno. Čak sam pomislio kako je čudno da
sam ih uopšte sreo na svom putu ka čudesnom. U isto vreme svi
su mi izgledali kao dobri i pristojni ljudi. Priče koje sam čuo od
M. očigledno nisu dolazile od njih i nisu se odnosile na njih.
- Postoji nešto što želim da vas pitam, rekao je G. posle iz-
vesnog vremena. Može li se ovaj članak štampati u novinama?
Mislili smo da bismo na taj način mogli upoznati javnost sa svo­
jim idejama.
- Potpuno nemoguće, rekoh, to nije članak, to je nešto što
nema početak i kraj; to je samo uvod i previše je dugačko za no­
vine. Mi merimo materijal prema broju redova. Čitanje je traja­
lo dva sata — to bi bilo oko tri hiljade redova. Vi znate šta se
naziva feljtonom u novinama — običan feljton ima oko tri stoti­
ne redova. Znači ovaj deo priče bio bi količina dovoljna za de­
set feljtona. U moskovskim novinama feljton u nastavcima se ne