Page 18 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Dame koje najednom vide lebdeće »oči« po svojim sobama
i fascinirane slede ih sve dalje niz ulice da bi na kraju bile dove­
dene do određenog orijentalca kome te oči pripadaju. Ili ljudi
koji u prisustvu nekog orijentalca odjednom osete da on gleda
kroz njih, videći sva njihova osećanja, misli i želje; a ovi imaju
Čudan osećaj u svojim nogama i ne mogu se pokrenuti, padaju
pod njegovu vlast do te mere da ovaj može uticati na njih da učine
sve što on želi, čak i sa veće udaljenosti. Sve ovakve i još mno­
go drugih priča iste vrste na mene su delovale kao loša izmišljo­
tina. Ljudi izmišljaju čuda i to ona koja se od njih očekuju. To
je mešavina sujeverja, samosugestije, iskrivljenog mišljenja i,
prema mojim posmatranjima, ove priče se nikada ne pojavljuju
bez određene saradnje sa ljudima na koje se odnose.
Zbog svih ranijih iskustava, samo na uporni nagovor jed­
nog od moja dva nova poznanika, M., složio sam se da sretnem
G. i porazgovaram sa njim.
Moj prvi sastanak sa njim u potpunosti je izmenio mišljen­
je o njemu i o onome što sam od njega mogao očekivati.
Tog sastanka se veoma dobro sećam. Stigli smo u mali ca­
fe u bučnoj, mada ne i jednoj od glavnih ulica. Video sam čove-
ka orijentalnog tipa, ne više tako mladog, crnih brkova i oštrog
pogleda, koji me je iznenadio time što je izgledao kao prerušen
i sasvim izvan mesta i atmosfere u kojoj smo se nalazili. Još uvek
sam bio pun utisaka sa Istoka. A ovaj čovek sa licem indijskog
radže ili arapskog šeika koga sam, čini se, trenutno video sa be-
lom čalmom ili zlatastim turbanom, sedeo je u tom malom ca-
feu, u kojem se sastaju razni trgovci, imao je crni kaput sa
somotskom kragnom i crni polucilinder, izazivao je čudan,
neočekivan, i skoro uznemirujući utisak čoveka koji se loše pre-
rušio, izgled koji vas tera da se stidite jer vidite da on nije ono
što bi hteo da bude a vi ipak morate da govorite i ponašate se kao
da sve to ne primećujete. Ruski je govorio netačno, sa veoma ja­
kim kavkaskim akcentom; i taj akcenat, sa kojim ni u kom slučaju
ne povezujemo bilo kakve filozofske ideje, još je pojačao osećaj
čudnog i neočekivanog.
Ne sećam se kako je započeo naš razgovor; mislim da sam
govorio o Indiji, ezoterizmu, i o školama joge. Zaključio sam
da je G. mnogo putovao i bivao na mestima o kojima sam ja sa-