Page 222 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

u pitanju zvuk, viđenje, miris, primamo spolja određenu ko­
ličinu energije, određeni broj vibracija; ta energija koja ulazi u
organizam spolja, je hrana. Štaviše, kao što je već rečeno, ener­
gija se ne može preneti bez materije. Ako spoljašnji utisak do­
nese sobom spoljašnju energiju u organizam, to znači da je
takođe ušla i spoljašnja materija koja hrani organizam u pravom
smislu te reči.
— Za svoje normalno postojanje organizam mora primati
sve tri vrste hrane, a to znači, fizičku hranu, vazduh i utiske. Or­
ganizam ne može opstati sa jednom ili čak sa dve vrste hrane,
potrebne su sve tri. Ali odnos ovih hrana jedne prema drugoj i
njihov značaj za organizam, nije isti. Organizam može opstati
relativno dug period bez unošenja sveže fizičke hrane. Poznati
su slučajevi gladovanja preko 60 dana, a da organizam ni­
je izgubio ni jednu od svojih vitalnih funkcija i veoma brzo se
oporavio pošto je počeo da uzima hranu. Naravno ova vrsta hra­
ne se ne može smatrati potpunom, jer su u svim tim slučajevima
ljudi pili vodu. Bez obzira na to, čovek i bez vode može izdržati
nekoliko dana. Bez vazduha može opstati samo nekoliko minu­
ta, ne više od dva, tri; po pravilu čovek umire ako je 4 mi­
nuta bez vazduha. Bez utisaka čovek ne može živeti ni jedan
trenutak. Ako bi se zaustavio pritok utisaka na neki način ili ako
bi se organizmu uskratio kapacitet primanja utisaka, umro bi
istog trenutka. Dotok utisaka koji nam dolazi spolja je kao re-
menik koji nam prenosi pokret. Naš osnovni motiv je priroda,
svet koji nas okružuje. Priroda nam preko utisaka prenosi ener­
giju koja nam je potrebna za život, kretanje i postojanje našeg
bića. Ako bi priticanje ove energije bilo sprečeno, naša mašina
bi odmah prestala da radi. Znači, najvažnija vrsta hrane za nas,
od tri navedene, su utisci, iako čovek ne može dugo opstati sa­
mo na utiscima. Utisci i vazduh omogućavaju opstanak čoveku
nešto duže. Utisci, vazduh i fizička hrana omogućavaju organiz­
mu da živi do kraja svog prirodnog završetka i da proizvodi po­
trebne supstance, ne samo za održanje života, već i za stvaranje
i rast viših tela.
— Procesom pretvaranja supstanci u finije, od onih koje
ulaze u organizam, vlada zakon OKTAVA.