Page 243 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 243

padaju pod opšti  zakon  slučajnosti  i  počinju  da delaju MEHA­
    NIČKI, a to znači, oni mogu delovati na određenog čoveka ili
    ne delovati; oni ga mogu dostići ili ne dostići. U promeni koja
    se dešava i  iskrivljenosti u životu,  kroz prenošenje i interpreta­
    ciju,  uticaji  druge vrste su pretvoreni u uticaje  prve vrste,  a to
    znači,  da oni bivaju pretvoreni u uticaje prve vrste.
        — Ako razmislimo o tome, videćemo da nam nije teško da
    razlučimo uticaje stvorene u životu iz uticaja čiji izvor leži izvan
    života. Obeležiti ih, kataloški srediti, naravno nije moguće. Po­
    trebno je RAZUMETI; cela stvar zavisi od tog razumevanja. Go­
    vorili  smo  o  početku  puta.  Početak  puta  zavisi  baš  od  tog
    razumevanja  ili  od  sposobnosti  razlikovanja  između  dve  vrste
    uticaja.  Naravno,  njihova  raspodela nije jednaka.  Jedan čovek
    prima više uticaja čiji je izvor izvan života, a drugi manje; treći
    ih ne prima uopšte. Tu nema pomoći. To je već sudbina. Uopšte-
    no govoreći i posmatrajući normalan život pod normalnim okol­
    nostima i normalnog čoveka,  uslovi su manje— više isti za sve,
    da se izrazim tačnije, teškoće su iste za sve. Teškoće leže u izd­
    vajanju  dve  vrste  uticaja.  Ako  ih  čovek pri  prijemu  ne  izdvaja,
    to jest, ne vidi ili ne oseća njihovu razliku, njihovo delovanje na
    njega takođe nije izdvojeno, to jest oni  delaju na isti način, na
    istom nivou i proizvode iste rezultate.  Međutim, ako čovek pri
    prijemu  uticaja  počne  da  ih  razlučuje i  stavlja  na jednu  stranu
    one koji nisu stvoreni u samom životu,  tada razlučivanje poste­
    peno  postaje  lakše  i  posle  izvesnog  vremena  čovek  ih  više  ne
    brka sa običnim uticajima života.
        — Rezultati  uticaja  čiji je izvor u  spoljašnjem životu  i  koji
    se sakupljaju u njemu su da ih se on SEĆA zajedno, da ih OSEĆA
    zajedno.  Oni počinju da oblikuju u njemu određenu celinu.  On
    ih ne primećuje u sebi kao šta, kako i zašto, ili ako ih primećuje
    tada ih pogrešno tumači. Međutim, nije u tome stvar, već u činje­
    nici  da  se  rezultati  ovih  uticaja  sakupljaju  u  njemu  i  posle
    određenog  vremena  oblikuju  u  njemu  neku  vrstu  MAGNET­
    SKOG CENTRA, koji počinje da privlači sebi slične uticaje i na
    taj način raste. Ako magnetski centar prima dovoljno hrane i ako
    ne postoji jak otpor na drugim stranama čovekove ličnosti a ko­
    je su rezultat uticaja stvorenih u životu,  magnetski centar poči­
    nje da deluje na čovekovu orijentaciju,  terajući  ga da  se okrene
   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248