Page 35 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

Da bi učvrstio ovu činjenicu u sebi, da bi je razumeo, da bi
bio uveren u njenu istinitost, znači oslobađanje od hiljadu iluzi­
ja o čoveku, o njegovoj kreativnosti, o tome kako on svesno or-
ganizuje sopstveni život itd. Ništa slično ne postoji. Sve se
dešava — čuveni pokreti, ratovi, revolucije, promene vlada, sve
se to dešava. I to se dešava na istovetan način kao što se sve
dešava u životu jedinke. Čovek se rađa, živi, umire, gradi kuće,
čita knjige, ali ne onako kako on to želi, već kako se dešava. Sve
se dešava. Čovek ne voli, ne mrzi, ne želi — sve se to dešava.
Niko vam neće poverovati ako mu kažete da on ništa ne čini.
To je najuvredljivija i najneprijatnija stvar koju možete ljudima
reći. Naročito je neprijatno i uvredljivo jer je istina, a niko ne
želi da zna istinu.
Kada to budete razumeli, biće nam mnogo lakše da razgo­
varamo, Međutim, jedno je razumeti mozgom, a drugo je oseti-
ti to svojom 'celokupnom masom', biti zaista ubeđen da je to
tako i nikada ne zaboraviti.
Što se tiče pojma ČINITI (G. je naglasio reč) još nešto
treba naglasiti. Ljudima uvek izgleda da drugi uglavnom čine
stvari pogrešno, ne na način kako treba da budu urađene. Svako
uvek misli da bi to uradio bolje. Oni ne razumeju i ne žele da ra-
zumeju da ono što je urađeno, naročito ono što JE VEĆ UČI­
NJENO na jedan način, ne može i nije moglo biti urađeno na
drugi način. Jeste li primetili na koji način sada svi razgovaraju
o ratu? Svako ima svoj plan, sopstvenu teoriju. Svakome se čini
da nije učinjeno na način na koji je trebalo. A, u stvari, učinje­
no je na jedini mogući način. Kada bi JEDNA stvar mogla biti
drugačija, SVE bi bilo drugačije. U tom slučaju možda ne bi ni
bilo rata.
Pokušajte da razumete ono što govorim: sve zavisi od sve­
ga drugog, sve je povezano, ništa nije izdvojeno. Stoga sve ide
na jedim moguć način. Kada bi ljudi bili drugačiji, sve bi bilo
drugačije. Oni su ono što jesu, tako da je sve onako kako jest.
- Ovo je bilo veoma teško progutati. -
Zar ne postoji ama baš ništa što bi se moglo učiniti? - upi­
tao sam.
»Apsolutno ništa.« — (G)
- I NIKO ne može ništa da učini? -