Page 37 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

novog i nepoznatog karaktera, samo bi me one u potpunosti mo­
gle ubediti da sam na pravom putu.
Opet sam mislio na »čuda«.
BIĆE ČINJENICA, rekao je G. Obećavam vam. Ali pre
toga je još potrebno mnogo toga.
Tada nisam razumeo njegove poslednje reči, tek kasnije ka­
da sam se zaista suočio sa »činjenicama«, jer G. je održao reč.
To se obistinilo tek kroz godinu i po, avgusta 1916.

Još jedan od tih poslednjih razgovora u Moskvi mi je ostao
u sećanju kada je G. rekao nekoliko stvari koje su takođe kasni­
je postale jasne.
Govorio je o čoveku koga sam sreo dok sam bio sa njim u
društvu, i o njegovom odnosu sa određenim ljudima.
On je slabić, rekao je G. Ljudi ga iskorišćavaju, nesve-
sno naravno. Razlog je taj što ih on UVAŽAVA. Kada ih on ne
bi UVAŽAVAO sve bi bilo drugačije, i oni sami bi bili dru­
gačiji.
Bila mi je čudna ideja da čovek ne uvažava druge.
Šta mislite pod rečju 'uvažava'? - upitao sam. - Istovreme­
no vas i razumem i ne razumem. Ta reč ima veoma mnogo
značenja.
Sasvim suprotno, rekao je G. Postoji samo jedno značen­
je. Pokušajte malo da razmislite o tome.
Kasnije sam razumeo šta je G. zvao »uvažavanjem« i shva­
tio koliki to prostor zauzima u životu i koliko ga uzdiže. G. je
zvao »uvažavanjem« onaj stav koji stvara unutrašnje ropstvo,
unutrašnju zavisnost. Kasnije nam se pružila prilika da više raz­
govaramo o tome.
Sećam se još jednog razgovora o ratu. Sedeli smo u Filipo­
vom Cafeu na Tverskayi. Bio je pun ljudi i bučan. Rat i ćar su
stvorili neprijatnu, grozničavu atmosferu. Čak sam odbio da
idem tamo. G. je insistirao i kao i uvek kada je on bio u pitan­
ju, popustio sam. Do tada sam već shvatio da je on ponekad na-
merno stvarao situacije u kojima će uslovi za razgovor biti teški,
kao da je želeo da se uloži neki dodatni napor i pokaže sprem­
nost mirenja sa neprijatnim i neudobnim okolnostima, ZARAD
RAZGOVORA SA NJIM. Ovaj put rezultat nije baš bio slavan