Page 380 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

ŠESNAESTO POGLAVLJE

Do novembra 1916. godine, situacija u Rusiji je počela da
zadobija prilično mračne aspekte. Do tada smo, barem većina,
bili nekim čudom izdvojeni od »događaja«. A sada su nam se
»događaji« približavali, svakome od nas ponaosob i više nismo
mogli da ih ne primećujemo.
Ni u kom slučaju nije moj zadatak da opisujem ili analizi­
ram ono što se događalo. U isto vreme bio je to tako izuzetan pe­
riod da ne mogu sasvim da izbegnem njegovo pominjanje i onoga
što se oko nas dešavalo. Inače bi morao da priznam da sam bio
slep i gluv. Osim toga, ništa bolje ne bi moglo poslužiti za
proučavanje »mehaničnosti« događaja, to jest, potpuno odsustvo
bilo kakvog elementa volje, kao što je bilo posmatranje događaja
iz tog perioda. Neke stvari su izgledale ili su mogle izgledati kao
da zavise od nečije volje ali čak je i to bila opsena i u stvarnosti
nikada nije bilo jasnije da se sve DOGAĐA, da niko ne ČINI
ništa. Pre svega je bilo jasno da svako ko je bio sposoban i ko je
hteo to da vidi, bilo je da se rat bliži kraju i to sam od sebe kroz
neku duboku unutrašnju budnost i shvatanje, dosadno i čudno a
ipak duboko ukorenjeno, o besmislenosti svog tog užasa. Niko
sada nije verovao ni u kakve reči. Nikakvi pokušaji da se rat
preokrene, nisu vodili nikuda. Istovremeno, nije bilo moguće
zaustaviti bilo šta pa ni razgovore o potrebi zaustavljanja rata i
samo su pokazivali bespomoćnost ljudskog uma koji čak nije bio
sposoban da shvati sopstvenu bespomoćnost. Bilo je jasno da se
približava slom. Takođe je bilo jasno da niko ništa ne može da
učini, da ne može da preokrene događaje ili ih usmeri u nekom
sigurnijem pravcu. Sve je išlo na jedini moguć način. Naročito
me je u to vreme pogodio položaj profesionalnih političara levi-