Page 393 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

na. Najneobičnije od svega je bilo to što su ljudi koji su bili na
licu mesta i u centru zbivanja, verovali u tu laž, i u sred svega
toga, ubice su još mogle govoriti o revoluciji »bez krvi«. Sećam
se da smo u to vreme razgovarali o »snazi teorija«. Ljudi koji su
čekali na revoluciju, koji su sve svoje nade uložili u nju, i koji
su je videli kao oslobođenje od nečega, nisu mogli niti su želeli
da vide šta se ZAPRAVO događalo i videli su samo ono što se
po njihovom mišljenju trebalo dogoditi.
Kada sam na letku odštampanom samo s jedne strane, vi­
deo vest o abdikaciji cara Nikole II, osetio sam da u tome leži
centar gravitacije svega što se događalo. Rekoh sebi: — Ilovai-
sky bi se mogao dići iz groba i napisati na kraju svojih knjiga:
Mart 1917. godina, kraj ruske istorije.
Nisam imao nikakva osećanja za dinastiju, ali nisam želeo
da se zavaravam kao što su mnogi činili u to vreme.
Oduvek me je interesovala ličnost Cara Nikole II; činilo mi
se da je izuzetan čovek u mnogo čemu; ali je bio potpuno ne­
shvaćen, a ni sam nije sebe razumeo. Da sam bio u pravu poka­
zalo se kada su boljševici štampani njegov dnevnik u kome je na
kraju pisao daje napušten i izneveren od svih, a ipak je pokazao
izvanrednu snagu i čak veličinu uma.
Mešutkn, sve to nije imalo nikakve veze sa njim kao
ličnošću već sa principom UJEDINJENJA SILE i odgovornošću
prema toj sili koju je on u sebi predstavljao. Tačno je da je taj
princip nepriznat od velikog dela ruske inteligencije. A reč »car«
je odavno izgubila bilo kakvo značenje za ljude. Međutim, ta reč
je još uvek imala veliko značenje za vojsku i za birokratsku
mašinu, koja je iako nesavršena, radila i držala stvari u rukama.
»Car« je bio nezamenljivi centralni deo te mašine. Abdikacija
»cara« u tom trenutku je zasigurno uništavala ćelu mašinu. A NI­
SMO IMALI NIŠTA DRUGO. Slavljena »javna saradnja« za čije
stvaranje je palo toliko žrtava, se dokazala, kao što se moglo i
očekivati, prevarom. Nemoguće je bilo stvoriti nešto »u pokre­
tu«. Događaji su se kretali neverovatnom brzinom. Vojska se ra­
spala u roku od nekoliko dana. Rat je u stvarnosti već bio
završen. Ali nova vlada nije htela da uvidi te činjenice. Počela
je nova laž. A najinteresantije u celoj stvari je bilo to da su lju­
di u svemu tome pronalazili nešto što će ih radovati. Ne govo-