Page 394 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 394

rim o  vojnicima  koji  su  bežali  iz kasarni  ili  vozova koji  su  bili
    spremni da ih odvezu do klaonice. Ali, mene je zaprepastila naša
    »inteligencija«  koja  se od  »patriota«  odjednom pretvorila u  »re­
    volucionare« i  »socijaliste«.  Čak su i  NOVOE  VREMYA novi­
    ne  postale  socijalističke.  Poznati  Menshikov je  napisao jedan
    članak »o slobodi«, ali na kraju ni sam nije to mogao progutati i
    odustao je.
        Nedelju  dana  nakon  REVOLUCIJE  sakupio  sam  glavne
    članove naše grupe u stanu Dr. S. i izložio im svoje viđenje do­
    gađaja.  Rekao  sam da po mom mišljenju nema nikakvog  smisla
    ostajati u Rusiju i da moramo otići u inostranstvo;  da će vero-
    vatno biti samo jedan kratak period mira i da će nakon toga sve
    kolabirati. Mi ništa ne možemo da pomognemo a naš će rad bi­
    ti sasvim onemogućen.
        Ne mogu reći da je moja ideja baš naišla na neko odobra­
    vanje.  Većina  nije  shvatala  težinu  situacije  i  izgledalo  im je  da
    će sve ipak smiriti i postati opet normalno.  Drugi su opet misli­
    li  po  starom običaju da sve što se  dogodi  biva za nešto  dobro.
    Moje reći su im se činile kao preterivanje; u svakom slučaju ni­
    su  videli  nikakvog  razloga  za  žurbu.  Za  ostale je  najteža  stvar
    bila to što nismo mšta čuli od G.,  nemajući već duže vremena
    vesti od njega. Od revolucije je stiglo samo jedno pismo iz Mo­
    skve i iz njega činilo se daje G.  otišao,  ali niko nije znao gde.
    Na kraju smo odlučili da čekamo.
        U to vreme postojale su dve grupe od oko četrdesetak čla­
    nova ukupno, a bilo je i nekih izdvojenih grupa koje su se sasta-
    jale povremeno.
        Ubrzo posle sastanka u kući Dr.  S. primio sam razgledni­
    cu od G. napisanu mesec dana ranije u vozu od Moskve prema
    Kavkazu, koja je sve vreme ležala u pošti zbog silnih nereda. Iz
    karte je biloočigledno daje G. napustio Moskvu pre revolucije
    i da još  uvek ne zna ništa o  tim događajima.  Pisao je da ide u
    Alexandropol; zamolio me je da nastavimo sa radom grupa do
    njegovog povratka obećavši da će se vratiti do Uskrsa.
        Ova  vest  me je  stavila pred  veoma  težak  problem.  Mislio
    sam daje besmisleno i glupo ostati u Rusiji. Istovremeno, nisam
    želeo da odem bez odobrenja G. ili da budem iskreniji, bez nje­
    ga.  A on je otišao na  Kavkaz,  njegova razglednica napisana fe-
   389   390   391   392   393   394   395   396   397   398   399