Page 400 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

ma kosmičkih kretanja, kao što je brzina kretanja nebeskih tela,
brzina kretanja elektrona u atomu, brzina svetlosti i tako dalje?
Kada sam počeo da poredim kretanja raznih kosmosa, postigao
sam neke prilično čudne korelacije, na primer, za zemlju, period
rotacije oko njene ose je bio jedan desethiljaditi deo sekunde,
to jest, brzina električne varnice. Veoma je sumnjivo pitanje da
li bi zemlja, pri toj brzini, mogla da primeti svoju rotaciju oko
sopstvene ose. Ako bi čovek rotirao, rotiranje oko Sunca bi tre­
balo da bude dvadeset peti deo sekunde, brzina trenutne fotogra­
fije. Uzimajući u obzir veliku razdaljinu koju Zemlja treba da
pređe za to vreme, neminovan zaključak bi bio da Zemlja ne
može biti svesna sebe u onom smislu u kome je mi znamo, to
jest, svog oblika sfere, već je svesna sebe kao PRSTENA ili kao
DUGE SPIRALE prstenova. Ovo drugo je verovatnije na osno­
vu definicije SADAŠNJEG kao vreme daha. Da pomenem, da
je to bila prva misao, pre godinu dana, kada je G. održao prvo
predavanje o kosmosima, dodajući još svemu što je rekao i to da
je VREME DAH. U to vreme sam mislio da možda hoće da kaže
da je dah jedinica vremena, to jest, da se direktan oset perioda
daha oseća kao SADAŠNJOST. Polazeći od toga i pretpostavlja­
jući da je osećaj sebe, svog tela, povezan sa osećajem sadašnjeg,
došao sam do zaključka, da je za zemlju, sa jednim dahom od
80 godina, osećaj same sebe možda povezan sa osamde­
set prstenova spirale. Postigao sam sasvim neočekivanu potvrdu
svih zaključaka i sugestija iz knjige NOVI MODEL UNIVER­
ZUMA.
Prelazeći na niže kosmose, one koji su na mojoj tabeli sta­
jali LEVO od čoveka, pronašao sam već u prvom objašnjenje
nečega što mi se uvek činilo zagonetnim u radu našeg organiz­
ma, to jest, veliku brzinu, skoro trenutnost, mnogih unutrašnjih
procesa. Uvek mi se činilo da je to neverovatno šarlatanski pro­
pust fiziologa. Nauka, naravno, objašnjava ono što može da ob­
jasni. Ali u ovom slučaju, po mom mišljenju, ne bi trebalo da
zanemari tu činjenicu kao da ne postoji, već bi trebalo stalno da
skreće pažnju na nju, zabeleži u svakoj pogodnoj prilici. Čovek
koji uopšte ne razmišlja o pitanjima psihologije možda ne bi bio
iznenađen da pijenje jedne jake šoljice kafe ili čaše konjaka, ili
pušenje samo jedne cigarete, stvara osećaj toga u celom telu,