Page 402 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

maštu. Potrebno je neko poređenje, analogija, da bi se razume-
lo značenje ovoga. Umiruće ćelije našeg organizma i njihova za-
mena drugim ćelijama dovode nas do ove ideje. Mrtva materija,
gvožđe, bakar, granit, se mora obnoviti IZNUTRA brže nego
naš organizam. U stvarnosti se to menja pred našim očima. Ako
gledate kamen, zatvorite oči, i odmah ih ponovo otvorite, to više
nije kamen koji ste malo pre toga gledali; u njemu nije ostala ni
jedna jedina molekula koju ste videli ranije. Ali vi niste uopšte
videli same molekule, samo njihove tragove. Opet sam stigao do
NOVOG MODELA UNIVERZUMA. Ovo objašnjava »zbog
čega ne možemo videti molekule«, o čemu sam pisao u Pogla­
vlju II knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA.
Dalje, u poslednjem kosmosu, u svetu elektrona, uvek sam
se osećao kao da sam u svetu 6 dimenzija. Postavljalo mi se
samo pitanje, da li se može izračunati odnos dimenzija. Elektron
kao trodimenzionalno telo ne zadovoljava. Za početak, njegovo
postojanje je 300 miliontih delova sekunde. To je nešto
što je izvan granica naše moguće mašte. Smatra se da se elektron
unutar atoma kreće u svojoj orbiti brzinom jedinice podeljene
petnaestocifrenim brojem. A pošto je ceo život elektrona u se­
kundama, jednak celom jednom životu, elektron napravi veliki
broj revolucija oko svog »sunca«, jednak šestocifrenom broju,
ili uzimajući u obzir koeficient, sedmocifrenom broju.
Ako uzmemo Zemlju u njenom okretanju oko Sunca, tada
ona, prema mojoj tabeli, učini tokom svog života broj okretaja
oko Sunca jednak jedanaestocifrenom broju. Izgleda kao da po­
stoji ogromna razlika između sedmocifrenog i jedanaestocifre-
nog broja, ali ako poredimo elektron sa Neptunom a ne sa
Zemljom, tada bi razlika bila mnogo manja, bila bi razlika iz­
među sedmocifrenog broja i devetocifrenog broja, to jest, 2
broja sve skupa umesto 4. Osim toga, brzina okretaja elek­
trona unutar atoma je vrlo aproksimativna količina. Treba ima­
ti na umu da razlika u periodima okretanja planeta oko Sunca u
našem sistemu predstavlja trocifreni broj jer se Merkur okreće
460 puta brže od Neptuna.
Odnos života elektrona prema našem viđenju tako izgleda.
Naša najbrža vizuelna percepcija je jednaka 1/10,000 sek., to
jest, jedan 300 miliontih delova sekunde, i za to vreme