Page 408 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 408

Često sam razgovarao sa Z. o »tabeli vremena« i veoma nas
   je interesovalo šta bi G. rekao o tome. Vreme je prolazilo. Naj­
    zad, bio je već početak juna, primio sam telegram iz Alexandro-
    pola: — Ako hoćeš da se odmoriš, dođi ovamo, kod mene, —
    Bio je to G.!
        U  roku od  2  dana napustio sam Petersburg.  Rusija »bez
    autoriteta« predstavljala je čudan spektakl. Osećalo se da se sve
    što postoji,  zamahom drži zajedno.  Vozovi su ipak išli  redovno
    a  stražari  su na  stanicama izbacivali  iz  vagona  one  bez karata.
    Pet dana sam putovao do Tiflisa, umesto normalnih tri. Voz je
    stigao u  Tiflis  noću.  Nije bilo  moguće hodati  gradom.  Morao
    sam čekati jutro u staničnom bifeu. Cela stanica bila je ispunje­
    na  vojnicima koji  su se po  svojoj  volji vratili sa kavkaskog  fron­
    ta.  Mnogi su bili pijani.  »Sastanke« su održavali noću na peronu
    na koji su gledali prozori bifea,  — donošeni su i neki zaključci.
    Za vreme tih sastanaka donošene su i neke »preke presude«, pa
    su tri  čoveka  bila  streljana  tu  na peronu.  Pijani  »drug«  koji  se
    pojavio u  bifeu  objasnio je  svima da je prvi  čovek  streljan  zbog
    krađe. Drugi je ubijen greškom, jer su mislili da je on onaj prvi;
    a treći je takode  ustreljan  greškom, jer su  mislili  da je on  onaj
    drugi.
        Morao sam provesti ceo dan u Tiflisu.  Voz za Alexandro-
    pol išao je samo uveče. Stigao sam sledećeg jutra. Našao sam G.
    kako popravlja neki  motor  svoga brata.
        Ponovo sam uvideo, kao i mnogo puta ranije, njegov izvan­
    redan kapacitet za prilagođavanjem bilo kakvom poslu, bilo kak­
    vom radu.
        Upoznao sam njegovu porodicu, njegovog oca i majku. Bi­
    li su to ljudi neobične i stare kulture. Otac G. bio je lokalni pri-
    povedač priča,  legendi,  tradicije,  nešto kao »bard«;*
        Prvih nekoliko dana po mom dolasku, G. je bio toliko zau­
    zet da nisam imao mogućnosti da ga pitam šta misli o opštoj si-



    *   Keltski narodni pevač (prim.prev.) napamet je znao hiljade i hiljade sti­
       hova na lokalnom dijalektu. Oni su bili Grci iz Male Azije, ali jezik ko­
      jim su govorili,  kao i  svi u  Alexandropolu,  u  kući,  bio je Armenski.
   403   404   405   406   407   408   409   410   411   412   413