Page 413 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

je i drskije. S drage strane je »druga privremena vlada« sa mno­
go ozbiljnih ljudi na malim položajima bez značaja i teoretičari­
ma na većim položajima; osim ovih bila je još i inteligencija
uveliko izdeljena ratom; pa ostaci ranijih partija i vojni krugo­
vi. Svi oni su bili podeljeni u dve grupe, jednu koja sučeljena sa
činjenicama i zdravim razumom beše prihvatila mogućnost pre­
govora o mira sa boljševicima, koji su to mudro činili dok su
postepeno osvajali jednu za drugom poziciju; drugu, koja je
shvatala nemogućnost bilo kakvih pregovora sa boljševicima, ali
je istovremeno bila razjedinjena i nije se otvoreno aktivirala.
Narod je bio miran, iako nikada u istoriji volja ljudi nije bi­
la jasnije izražena a ta volja je bila ZAUSTAVITE RAT!
Ko bi mogao zaustaviti rat? Bilo je to osnovno pitanje u tom
trenutku. Privremena vlada nije marila. Naravno, iz vojnih kru­
gova to nije moglo doći. A moć će neminovno pasti u ruke onih
koji prvi budu izgovorili reč MIR. I kao što se često dešava u
takvim slučajevima, prava reć je došla sa pogrešne strane.
Boljševici su izgovorili reč mir. Pre svega zbog toga što je nji­
ma bilo potpuno svejedno šta će reći. Oni nisu imali nameru da
sprovedu svoja obećanja, tako da su mogli da ih daju koliko ti
duša hoće. U tome je bila njihova osnovna prednost i osnovna
snaga.
Bilo je tu još nešto drugo. Destrukcija je uvek lakša od kon­
struktivnosti. Koliko je lakše zapaliti kuću nego sagraditi je.
Boljševici su bili agenti destruktivnosti. Dobro su to radi­
li, ne toliko sopstvenim aktivnostima već svojim postojanjem
koje je korumpiralo i razaralo sve oko njih. To specijalno svoj­
stvo koje su imali objašnjavalo je njihovu nadolazeću pobedu i
sve što se dogodilo mnogo kasnije.
Mi koji smo sve to posmatrali sa tačke gledišta sistema, ne
samo da smo videli činjenicu da se sve DEŠAVA već i KAKO
se dešava, to jest, kako lako sve ide nizbrdo i ruši se uz jedan je­
dini impuls.
Nisam ostao u Moskvi, već sam uspeo da vidim nekoliko
ljudi na stanici dok sam čekao večernji voz za Petersburg i pre-
neo sam im ono što je G. rekao. Stigao sam u Petersburg i pre-
neo istu poruku članovima naše grupe. U roku od 12 dana
bio sam opet na Kavkazu. U Pyatigorsku sam čuo da G. ne živi