Page 91 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 91
praktičnog karaktera, ali čim pređu u malo složenije sfere od
mah su izgubljeni, nesposobni da razumeju jedni druge, iako to
ga nisu svesni. Ljudi često, iako ne baš uvek, zamišljaju da
razumeju jedni druge, ili da mogu ako hoće da razumeju druge
ili da bar mogu pokušati; oni zamišljaju da razumeju autore knji
ga koje čitaju i da to i drugi ljudi mogu. To je još jedna od ilu
zija koju ljudi stvaraju za sebe i usred kojih žive. A zapravo niko
nikog ne razume. Dva čoveka mogu reći istu stvar veoma ubed-
ljivo, ali nazivajući je različitim imenima, ili objašnjavajući jed
no drugom beskonačno dugo stvari za koje veruju da su potpuno
iste. Ili obrnuto, dva čoveka mogu reći iste reči i zamišljati ka
ko su u saglasnosti i razumevanju jedan sa drugim, dok zapravo
govore o potpuno različitim stvarima i ne razumeju se nimalo.
Ako uzmemo najjednostavnije reči koje se često javljaju u
govoru i pokušamo da im analiziramo značenje, odmah ćemo vi-
deti da, svaki čovek u svakom trenutku svoga života u svaku reč
koju izgovara stavlja specijalno značenje koje drugi čovek nika
da ne bi, niti bi posumnjao u njega.
Uzmimo reč 'čovek' i zamislimo razgovor koji bi se vo
dio u grupi ljudi u kojoj se reč 'čovek' često čuje. Bez ikakvog
preterivanja može se reći da će reč 'čovek' imati onoliko znače
nja koliko ljudi učestvuje u razgovoru, i da ta značenja neće ima
ti ništa zajedničko.
Izgovarajući reč 'čovek' svako će je nesvesno povezati sa
stavom kakav on obično ima prema čoveku, ili koji, iz ovog ili
onog razloga, trenutno ima. Jedan čovek može u ovom trenutku
biti zaokupljen pitanjem odnosa polova. Tada reč 'čovek' za nje
ga neće imati opšte značenje, pa će u trenutku kada je čuje upi
tati sebe — Koji? Čovek ili žena? Drugi je možda religiozan i
prvo pitanje će mu biti — Hrišćanin ili ne? Treći čovek je možda
lekar i njegov pojam 'čoveka' znači 'bolestan čovek' ili 'zdrav
čovek', i naravno, možda će i nešto uže to posmatrati, u zavi
snosti od njegove specijalnosti. Duhovnik će pojam čoveka
doživeti kroz njegovo 'astralno telo', kao 'život na drugoj stra
ni', i tako dalje, mogao bi reći, ako je upitan, da se ljudi dele na
medijume i one koji to nisu. Prirodnjak će govoreći o čoveku, u
centar svojih misli postaviti ideje o čoveku kao zoološkom tipu.
to jest, kada govori o čoveku on će misliti o sklopu njegove vi-