Page 92 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

lice, prstiju, uglovima kostiju lica, razmaku između očiju. Ad­
vokat će videti 'čoveka' kao jedinicu statistike ili predmet na ko­
ji se primenjuje zakon ili kao potencijalnog kriminalca ili kao
mogućeg klijenta. Moralista će svakako izgovarajući reč 'čovek'
uvesti u svoje ideje dobro i zlo, i tako dalje, i tako dalje.
Ljudi ne primećuju sve te protivurečnosti, ne primećuju
da nikada ne razumeju jedni druge, da uvek govore o različitim
stvarima. Sasvim je jasno da je za pravilno proučavanje, za tačnu
izmenu misli, potreban tačan jezik, koji bi omogućio utvrđiva­
nje šta zapravo znači čovek, a to uključuje ukazivanje na tačku
gledišta sa koje je uzet dati pojam i odrediti gravitacioni centar
pojma. Ideja je savršeno jasna i svaka grana nauke se trudi da ut­
vrdi i zasnuje tačan jezik za sebe. Ali ne postoji univerzalni je­
zik. Ljudi sve vreme mešaju jezike različitih nauka i nikako da
utvrde njihov zajednički odnos. Čak i u svakoj posebnoj grani
nauke se pojavljuju novi termini, nove nomenklature. Što dalje
ide to gore. Nerazumevanje raste i povećava se, umesto da ne­
staje i s puno razloga se može pomišljati da će se nastaviti u tom
pravcu. A ljudi će sve manje i manje razumevati jedni druge.
Za tačno razumevanje potreban je tačan jezik. Proučava­
nje sistema starih znanja počinje proučavanjem jezika koji će
omogućiti trenutno utvrđivanje onoga što je rečeno, sa te tačke
gledišta i u vezi sa onim što je rečeno. Taj novi jezik jedva da
sadrži neki novi termin ili novu nomenklaturu ali se ZASNIVA
NA KONSTRUKCIJI GOVORA NA NOVOM PRINCIPU,
PRINCIPU RELATIVNOSTI; to znači da uvodi relativnost u
sve pojmove i stoga omogućava tačno određivanje ugla misli —
jer ono što nedostaje običnom jeziku su izrazi relativnosti.
Kada čovek zagospodari ovim jezikom, tada mu se može
preneti velika količina znanja i informacija koje se ne mogu pre-
neti običnim jezikom čak i kad bi se upotrebljavala naučna ili fi­
lozofska terminologija.
Osnovna vrednost novog jezika je da su SVE ideje u nje­
mu sakupljene oko JEDNE ideje, to jest, uzima se njihov zajed­
nički odnos s tačke gledišta jedne ideje. To je ideja
EVOLUCIJE. Naravno to nije ideja MEHANIČKE evolucije,
jer takva ne postoji, već u smislu svesne evolucije i evolucije
volje.