Page 114 - Platon - Država
P. 114
u njega onako čvrsto kao u druge stvari. Tako izgubi našeg raspravljanja. Ako vam se to sviđa, govoriću vam
i ono što bi za nju, možda, imalo nekakvu vrednost. Zar ο potomku dobra koji izvire iz onoga što je samo po sebi
506 ćemo reći da oni koji su u državi najbolji i kojima ćemo dobro i koji je njemu najsličniji, a ako ne, ostaviću i to.
predati sve smeju u tome tako važnom i teškom pitanju — Nikako, nego govori! Drugi put ćeš objasniti
ostati u neznanju i mraku? samo njegovo poreklo.
— Nipošto. 507 — Ja bih želeo da vam vratim ceo dug a ne samo
— Mislim da je onaj ko ne zna šta je u pravičnim kamate kao sad — rekoh — i hteo bih da ga vi primite.
i lepim stvarima dobro rđav čuvar tih stvari. Ali slutim Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. Čuvajte se,
da ih niko ranije neće ni shvatiti. ipak, da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne
— Dobro slutiš. položim pogrešan račun ο kamatama.
— Znači da će naša država biti savršeno uređena — Čuvaćemo se, ukoliko je to moguće, samo ti go
b tek onda kad njome bude upravljao čuvar koji to zna? vori!
XVIII. — Bezuslovno. A ti, ο Sokrate, šta ti sma
traš za dobro: znanje, zadovoljstvo, ili nešto treće? — Hoću — rekoh — ako se najpre složim sa vama
— Kakvog li čoveka! — uzviknuh. — Odavno mi je i ako vas podsetim na ono ο čemu je i ranije, a i inače
bilo jasno da se ti nećeš zadovoljiti onim što drugi ljudi često, bilo govora.
ο tome misle. b — Na šta to?
— Meni se čini, ο Sokrate, da ne bi bilo pravo go — Kažemo i određujemo da ima mnogo lepih, mno
voriti tuđa mišljenja, a ne sopstvena kad se čovek već go dobrih i drugih stvari, i u govoru između njih pra
c toliko vremena time bavi. vimo razliku.
— Kako? — zapitah. — A zar ti se čini da je isprav — Tako je.
no govoriti ο stvarima koje ne poznajemo kao neko — S druge strane, opet, govorimo i ο lepom kao
ko ih zna? takvom, i ο dobrom kao takvom i ο drugim stvarima koje
— Ne mislim tako, nego da treba da se izjasnimo smo ranije shvatili kao mnoštvo, dok sad, međutim, uzi
ο mišljenju koje imamo. mamo za svaku stvar po jednu ideju 37 kao da ova sačinjava
— A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne jedinstveno biće, i pomoću nje određujemo šta je svaka
temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su pojedina stvar kao takva.
šlepa. Zar misliš da se onaj ko pravilno nagađa istinu, — Tako je.
ali to čini bez uma, razlikuje u nečem od slepca koji — I za mnoštvo kažemo da se ono može videti ali
svojim putem ide dobro? ne i saznati, a za ideje tvrdimo da se saznaju, ali se ne
— Ne mislim. vide.
— Da li češ, onda, obraćati pažnju na ono što je — Svakako.
d ružno, slepo, krivo, kad od drugih možeš čuti sjajnu i lepu
istinu? c — A kojim čulom vidimo ono što je vidljivo?
— Tako ti Zevsa, Sokrate, nemoj sad odustajati — Čulom vida.
kao da si stigao do kraja — reče Glaukon. — Mi ćemo — Da li onda isto tako pomoću sluha saznajemo
biti zadovoljni ako i ο dobrome budeš raspravljao isto ono što se čuje, a ostalim čulima sve ono što se može
onako kako si to činio sa pravičnošću, samosavlađiva- osetiti?
njem i ostalim. — Razume se.
— Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan, druže. — A da li si primetio — zapitah — da je tvorac
Ali ako ne budem u stanju i ako, uprkos svojoj dobroj čula učinio najdragocenijom među njima baš sposobnost
volji, budem izmamio samo smeh? Ali, divni moji prija- gledanja i mogućnost da se bude viđen?
e telji, ostavimo sad ono što je dobro samo po sebi, jer se
moji pogledi ο tome ne mogu objasniti u okviru današnjeg 199
198