Page 112 - Platon - Država
P. 112
— Ko bi to mogao tvrditi? — Istinu govoriš — reče on. — Sećam se.
— Kad bi taj jedan imao u rukama poslušnu dr — Onda sam se, ο prijatelju, plašio da kažem to
žavu, bio bi — rekoh — i on sam dovoljan da ispuni sve što se sada usuđujem reći. A sada neka bude to hrabro
ono što sad izgleda neverovatno. rečeno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za čuvare.
— Tako je, i sam bi bio dovoljan. — Pa onda, recimo!
— Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio — Ali misli i na to da će njih sigurno biti malo.
život građana onako kako smo rekli, onda bi svakako i Osobine koje oni moraju imati obično se vrlo retko na
sami građani hteli tako da rade — rekoh. laze ujedinjene u jednom čoveku, a najčešće se javljaju
— Svakako. pojedinačno.
— A da li bi bilo čudno i nemoguće da i drugi ljudi c — Kako to?
misle tako kao mi? — Znaš da ljudi obično nisu istovremeno sposobni
c — Mislim da ne bi. da i brzo nauče, i imaju dobro pamćenje, i da su oštro
— A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje, to umni i bistri i da poseduju sve što još ovamo spada, i da
smo, mislim, već dovoljno objasnili? budu plemeniti i velikodušni kako bi umereno i u miru
— Zaista dovoljno. i stalnosti mogli živeti, nego da takve obično strast goni
— Zaključak, prema tome, glasi: za zakonodavstvo ovamo i onamo, i da ih svaka postojanost napušta.
je najbolje to što smo rekli, ako samo može da se obisti — Istinu govoriš.
ni; ono se, doduše, teško ostvaruje, ali zato ipak nije ne — Čvrsti i stalni karakteri, međutim, oni u koje
moguće. d možemo imati poverenja, i koji u ratu nisu podložni ni
— Da, to je zaključak. kakvom strahu, nisu ni za učenje. Oni su nepokretni
XV. — Pošto smo najzad s mukom došli do toga, kao da su se ukočili, ne mogu se ničemu naučiti, a ako
moramo reći i ono ostalo: kako, pomoću kojeg znanja i treba umom da rade, onda samo spavaju i zevaju.
kakvim zanimanjima će ljudi postati spasioci države, 36 — Tako je.
d i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim — A mi kažemo da obostrano moraju biti savršeni
predmetom? ili im inače nećemo smeti dati ni najbrižljivije vaspitanje,
— To svakako moramo pretresti. ni počasti, ni vladu.
— Ništa mi — rekoh — nije pomoglo što sam ra — Tačno.
nije bio ostavio po strani tešku raspravu ο posedovanju — Zar ne misliš da će se to teško postići?
žena i rađanju dece i postavljanju vladalaca, jer sam — Kako da ne?
dobro znao kako je teško ο tome postići savršenu istinu; e — Treba ih, dakle, staviti na najteže iskušenje i u
e no sada ništa manje nismo prisiljeni da ο tome rasprav naporima i u strahu i u nasladama ο kojima smo govo
ljamo. Što se tiče pitanja ο ženama i deci, njega smo već rili, i u svemu onome što smo onda propustili da pome-
503 dovršili; a ο vladaocima moramo raspravljati kao da smo nemo, pa sad to činimo; moramo ih vežbati u mnogim
na početku. Rekli smo već, ako se sećaš, da se oni kad ih naukama i motriti da li će njihova priroda biti sposobna
i u uživanju i u patnjama stavljamo na probu, moraju 504 da primi najviša znanja ili će klonuti duhom, kao što
pokazati kao prijatelji države, i da pri tom nikada, ni u klonu borci na megdanu.
tegobama, ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju — Treba paziti na to — odgovori on. — Ali koje
izneveriti svoje principe. Onoga koji to ne bi mogao, tre nauke ti nazivaš najvišim?
balo bi izdvojiti, a onoga koji bi iz svega toga izišao čist, XVI. — Valjda se sećaš — rekoh — da smo razli
kao u vatri isprobano zlato, trebalo bi postaviti za vla kovali tri forme duše. I da smo iz toga zaključili šta je
dara i dati mu počasti i nagrade i u životu i posle smrti. pravičnost, umerenost ili samosavlađivanje, hrabrost i
Tako smo nešto, otprilike, kazali kad je razgovor skrenuo mudrost.
b i izgubio se, bojeći se da dodirne pitanje koje nam pred — Kad se toga ne bih sećao, ne bih zasluživao da
stoji. slušam dalje raspravljanje.
194 195