Page 123 - Platon - Država
P. 123
— Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst, pa — Ispravno.
d nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini — A za viđenje kažemo da veliko i malo ne vidi kao
ili na kraju, da li je beo ili crn, debeo ili tanak, i sve što razdvojene stvari, nego ih brka jednu s drugom. 24 Niie
je tome slično. Doista, u svemu tome, u mnoštva ljudi, li tako?
nema nikakve nužnosti za dušu da razumu (noesis) po — Tako je.
stavlja pitanje da li je to prst, jer viđenje nikada i nigde — Stoga je razum (noesis), radi razjašnjavanja
ne ukazuje duši na to da bi prst mogao biti suprotnost toga, prinuđen na viđenje (idem) velikog i malog ne kao
prstu. pobrkane jedno s drugim, nego kao razdvojene, dakle
— Doista, ne — reče on. suprotno onome što je gore rečeno ο čulnom viđenju.
— Pa onda, rekoh, iz toga sledi da sve što je takvo — To je istina.
e ne podstiče razum na delanje, niti ga može probuditi. — Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje
— Naravno. šta je zapravo to veliko i malo?
— Šta dalje? Zar viđenje gleda na veličinu i malinu — U svakom slučaju.
—
rekli
je
—
prstiju onako kako treba, ako za njega nema nikakve a drugo A jedno (horaton). 25 smo — shvatljivo (noeton),
vidljivo
razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju? 23 A isto
je tako sa debljinom i tankoćom, ili u onome što se od d — Sasvim tačno — reče on.
nosi na dodir — sa mekoćom i tvrdoćom. Zar i druga VIII. — Eto to je upravo ono što sam maločas pred
razgovora,
za
predmet
524 čula ne pokazuju nedostatke u izveštavanju ο takvim ložio razum, a druge ne: one naime u da jedne stvari pod-
stiču
čulo
dolaze
zajedno
koje
stvarima? Ili zar ne radi svako čulo ovako: prvo, čulo
koje
svojim
suprotnostima
kao
sa
su
određene
koje oseća ono što je tvrdo nužnim načinom oseća i ono stiču razum, a one koje ne dolaze tako — stvari stvari pod-
kao
koje
što je meko, te izveštava dušu da je i tvrdo i meko osetilo ne mogu da probude mišljenje.
kao jedno te isto? — Sad — reče — razumem, i čini mi se da je to
— Upravo tako. tako.
— Pa onda je — rekoh — nužno da u svim takvim — Šta onda? Kako ti se čini, s koje bi strane mogli
slučajevima duša bude zbunjena i da ne zna šta čulo da budu broj i jedinica?
označava kao tvrdo, ako za isto kaže da je i meko; a za — Ne mogu to da odredim — reče on.
lako i teško, da ne zna šta je lako a šta teško, ako ono — Pa prosuđuj to prema onome ο čemu je već na-
označava teško kao lako i lako kao teško? e pred bilo govora. Jer ako je viđenje, ili neko drugo čulo,
b — Takva obaveštenja su svakako neobična za dušu u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi, onda jedi
— reče on — te zahtevaju ispitivanje. nica neće voditi dušu prema razumevanju suštine, 26 te će
— Pa onda je razumljivo što duša u takvim slučaje biti isto kao i u slučaju prsta ο kojem smo govorili . Ali
vima poziva u pomoć brojanje (logismos) i rasuđivanje ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost — i
(noesis), te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom to tako da se ne pokazuje ništa po čemu bi ona bila više
slučaju takvih obaveštenja reč ο jednoj ili ο dve stvari. jedinica nego 27 ono što je tome suprotno — onda će odluka
zbunjena,
sudije
tada
nekog
pa
je
je
Duša
nužna.
biti
— Kako da ne! prinuđena da istražuje i da, pokrenuvši u sebi prosuđi
— Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari, vanje (ennoia), postavi pitanje šta li bi mogla biti jedi
ispitaće se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? nica sama po sebi. Tako bi saznanje (mathesis) ο jedinici
— Da. 525 moglo biti među onim saznanjima koja vode i 2B obraćaju
— Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe čine dušu prema posmatranju (thea) onog što jeste.
c dva, onda će ih duša svaku ponaosob promišljati. Jer, — Ali sigurno je — reče on — da takvo posmatranje
ako nisu razdvojene, duša ih neće promišljati kao dvoje, nije svojstveno čulnom viđenju, jer jednu te istu stvar
nego kao jedno. vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mnoštvo.
216 217