Page 127 - Platon - Država
P. 127

korisnim  onaj  deo  duše  koji  je  po  prirodi  razborit,  a  koji           mentu.  Ali  da  poređenje  ne  bi  bilo  suviše  dugo,  te  da  ne
                  c    je  ranije  bio  nekoristan.                                                   bih  morao  govoriti  ο  udarcima  sa  trzalicom,  ο  grđenju,
                                                                                                                          s
                                                                                                                                 6 2
                            —   To  će  zaista  biti  mnogo  teži  posao  nego  što  ga               opiranju  i  hvalisanju truna — prestajem  sapoređenjem  i
                       sada  imaju  oko  astronomije.                                                 kažem  da  ne  mislim  na  ove  ljude,  već  na  one  za  koje  smo
                            XII.  —  Mislim  da  ćemo  i  ostalo  na  isti  način  nare­              upravo  sada  rekli  kako  treba  da  govore  ο  harmoniji.  Jer
                       đivati  ako  od  nas,  kao  od  zakonodavaca,  treba  da  bude            c    oni  rade  isto  ono  što  i  astronomi:  traže  brojeve  u  akor­
                       neke koristi.  A  da  li  bi  ti, možda, imao neku nauku  da  po-              dima  koje  čuju,  a  ne  prelaze  na  probleme  da  bi  ispitali:
                       meneš,  koja  bi  spadala  ovamo?  —  zapitah.                                 koji  su  brojevi  harmonični,  a  koji  nisu,  i  radi  čega  jesu
                            —   Ovako,  sada,  ne  bih  imao  —  reče  on.                            harmonični  ili  nisu.  63
                            —   Mislim  —   nastavih  ja  —  da  kretanje  nema                            —  Govoriš  ο  nekoj  neobičnoj,  božanskoj  stvari  —
                       samo  jedan  vid,  nego  više  njih.  Sve  te  vrste  kretanja  mo-            reče  on.
                  d     žda  bi  umeo  da  nabroji  neki  mudrac, 5 7  a  mi  znamo  samo                  —  Ali  ο  stvari  koja  je  korisna  za  istraživanje  lepog
                       za  dve.                                                                       i  dobrog  —  rekoh  — a  beskorisna  ako  se  neguje  na  drugi
                            —   A  koje  su  to?                                                      način.
                             —  Osim  pomenutog   kretanja,  ono  koje  je  pandan                         —  Svakako   —  reče  on.
                       ovome/  8  njeno  naličje.                                                          —  Ja  mislim  —  nastavih  —  da  ako  smo  prešli  sve
                            —   Koje  je  to?                                                   d     nauke  koje  smo  pomenuli,  ako  smo  stigli  do  njihove  me­
                            —   Usuđujemo   se  reći  —  nastavih  ja  —  da,  kao  što               đusobne  veze  i  srodnosti,  i  ako  smo  shvatili  na  koji  na­
                       su  oči  potrebne  za  astronomiju,  tako  su  uši  potrebne  za               čin  one  jedna  drugoj  pripadaju,  onda  bavljenje  njima
                       harmonično   kretanje. 5 9  A  ta  su  znanja  međusobno  srodna,              ipak  nešto  znači  i  nismo  se  trudili  uzalud;  a  ako  nije
                       kao  što  kažu  pitagorovci,  s  čime  se  i  mi  saglašavamo,                 tako,  onda  se  zaista  uzalud  trudimo.
                       ο  Glaukone.  Ili  kako  činimo?                                                    —  I  meni  se  tako  čini  —  reče  on.  —  Ali  ti  govoriš
                             —  Tako  —  reče  on.                                                    ο  nekom  vrlo  velikom  delu,  ο  Sokrate.
                  e          —  Pošto  je  ova  stvar  važna  —  rekoh  ja  —  to  ćemo                    —  Misliš  li  na  preludij  (pro-oimion)  —  rekoh  —
                       mi  od  pitagorovaca  saznati  šta  oni  ο  tome  misle,  a  sazna-            ili  na  nešto  drugo?  Ili  ne  znamo  da  je  sve  to  samo  pre­
                       ćemo  pored  toga  još  i  ostala  njihova  učenja,  ako  ih  imaju,           ludij  upravo  za  onu  melodiju  (nomos) 6 4  koju  treba  nau­
                       zar  ne?  Mi  ćemo,  međutim,  pored  svega  toga  zadržati                    čiti?  Jer,  tebi  se  sigurno  ne  čini  da  su  oni  koji  su  tome
                       svoje  načelo.                                                           e     vesti,  istovremeno  i  dijalektičari  (dialektikoi).  6 5
                             —  Koje  to?                                                                  —  Ne,  tako  mi  Zevsa,  osim  malobrojnih  na  koje
                            —   Da  naši  pitomci  nikad  ne  pokušaju  naučiti  od                   sam  nailazio.
                       njih  nešto  nesavršeno  i  što  ne  dostiže  donde,  dokle  sve,                   —Ali,  jesi  li  pomislio  —  upitah  ja  —  da  će  ljudi,
                                                                                                                                               66
                       kao  što  smo  malopre  rekli  za  astronomiju,  0 0  mora  da  do-            koji  ne  mogu  iskazivati  i  prihvatiti  razlog ,  ikada  moći
                  531   stigne.  Zar  ne  znaš  da  je  tako  isto  i  sa  harmonijom?  Jer           znati  nešto  od  onoga  što  smo  rekli  da  treba  da  znaju?
                       oni  akorde  i  zvuke  koje  čuju  odmeravaju  jedne  prema                         —  Nisam   ni  to  —  reče  on.
                       drugima,  i  uzalud  se rude  kao  i  astronomi.                         532        —  Pa  onda,  Glaukone,  misliš  li  da  je  to  upravo  ona
                                            t
                            —   Tako  mi  bogova  —  reče  Glaukon.  —  Kako  je                     melodija 6 7  koju  dijalektika  (dialegesthai)  izvodi?  Mada
                       smešno   kad  oni  govore  ο  nekim  zgušnjavanjima  i  svoje                 je  ta  melodija  nešto  što  pripada  onome  što  je  umno,  ο
                       uši  približavaju  tako  kao  da  bi  hteli  uhvatiti  ton  izbliza,          njoj  ipak  imamo  neku  predstavu  u  moći  viđenja,  a  za
                       pa  jedni  kažu  kako  čuju  još  neki  međuzvuk  i  da je  to  naj­          ovu  smo  već  pokazali  kako  nastoji  da  gleda  živa  bića
                       manji  interval  pomoću  koga  treba  meriti,  a  drugi  se  tome              takva  kakva  su  po  sebi,  zatim  zvezde  kakve  su  po  sebi,
                       protive,  kao  da  oba  tona  sasvim  podjednako  zvuče,  a  i                najzad  i  na  sunce  kako  je  po  sebi.  Na  sličan  način,  kad
                  b     jedni  i  drugi  više  cene  uši  nego  um. 4 1                              nastojimo  da  pomoću  dijalektike,  i  bez  oslonca  na  bilo
                             —  Ti  govoriš  —  rekoh  —  ο  onim  valjanim  ljudima                  koje  čulo,  oslanjajući  se  samo  na  razloge,  da  nađemo  put
                       koji  daju  posla  žicama  i  ispituju  ih,  zatežući  ih  na  instru-        do  suštastva  svake  stvari,  i  ako  u  tome  ne  posustanemo
                  224                                                                                                                                     225
   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132