Page 127 - Platon - Država
P. 127
korisnim onaj deo duše koji je po prirodi razborit, a koji mentu. Ali da poređenje ne bi bilo suviše dugo, te da ne
c je ranije bio nekoristan. bih morao govoriti ο udarcima sa trzalicom, ο grđenju,
s
6 2
— To će zaista biti mnogo teži posao nego što ga opiranju i hvalisanju truna — prestajem sapoređenjem i
sada imaju oko astronomije. kažem da ne mislim na ove ljude, već na one za koje smo
XII. — Mislim da ćemo i ostalo na isti način nare upravo sada rekli kako treba da govore ο harmoniji. Jer
đivati ako od nas, kao od zakonodavaca, treba da bude c oni rade isto ono što i astronomi: traže brojeve u akor
neke koristi. A da li bi ti, možda, imao neku nauku da po- dima koje čuju, a ne prelaze na probleme da bi ispitali:
meneš, koja bi spadala ovamo? — zapitah. koji su brojevi harmonični, a koji nisu, i radi čega jesu
— Ovako, sada, ne bih imao — reče on. harmonični ili nisu. 63
— Mislim — nastavih ja — da kretanje nema — Govoriš ο nekoj neobičnoj, božanskoj stvari —
samo jedan vid, nego više njih. Sve te vrste kretanja mo- reče on.
d žda bi umeo da nabroji neki mudrac, 5 7 a mi znamo samo — Ali ο stvari koja je korisna za istraživanje lepog
za dve. i dobrog — rekoh — a beskorisna ako se neguje na drugi
— A koje su to? način.
— Osim pomenutog kretanja, ono koje je pandan — Svakako — reče on.
ovome/ 8 njeno naličje. — Ja mislim — nastavih — da ako smo prešli sve
— Koje je to? d nauke koje smo pomenuli, ako smo stigli do njihove me
— Usuđujemo se reći — nastavih ja — da, kao što đusobne veze i srodnosti, i ako smo shvatili na koji na
su oči potrebne za astronomiju, tako su uši potrebne za čin one jedna drugoj pripadaju, onda bavljenje njima
harmonično kretanje. 5 9 A ta su znanja međusobno srodna, ipak nešto znači i nismo se trudili uzalud; a ako nije
kao što kažu pitagorovci, s čime se i mi saglašavamo, tako, onda se zaista uzalud trudimo.
ο Glaukone. Ili kako činimo? — I meni se tako čini — reče on. — Ali ti govoriš
— Tako — reče on. ο nekom vrlo velikom delu, ο Sokrate.
e — Pošto je ova stvar važna — rekoh ja — to ćemo — Misliš li na preludij (pro-oimion) — rekoh —
mi od pitagorovaca saznati šta oni ο tome misle, a sazna- ili na nešto drugo? Ili ne znamo da je sve to samo pre
ćemo pored toga još i ostala njihova učenja, ako ih imaju, ludij upravo za onu melodiju (nomos) 6 4 koju treba nau
zar ne? Mi ćemo, međutim, pored svega toga zadržati čiti? Jer, tebi se sigurno ne čini da su oni koji su tome
svoje načelo. e vesti, istovremeno i dijalektičari (dialektikoi). 6 5
— Koje to? — Ne, tako mi Zevsa, osim malobrojnih na koje
— Da naši pitomci nikad ne pokušaju naučiti od sam nailazio.
njih nešto nesavršeno i što ne dostiže donde, dokle sve, —Ali, jesi li pomislio — upitah ja — da će ljudi,
66
kao što smo malopre rekli za astronomiju, 0 0 mora da do- koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog , ikada moći
531 stigne. Zar ne znaš da je tako isto i sa harmonijom? Jer znati nešto od onoga što smo rekli da treba da znaju?
oni akorde i zvuke koje čuju odmeravaju jedne prema — Nisam ni to — reče on.
drugima, i uzalud se rude kao i astronomi. 532 — Pa onda, Glaukone, misliš li da je to upravo ona
t
— Tako mi bogova — reče Glaukon. — Kako je melodija 6 7 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada
smešno kad oni govore ο nekim zgušnjavanjima i svoje je ta melodija nešto što pripada onome što je umno, ο
uši približavaju tako kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza, njoj ipak imamo neku predstavu u moći viđenja, a za
pa jedni kažu kako čuju još neki međuzvuk i da je to naj ovu smo već pokazali kako nastoji da gleda živa bića
manji interval pomoću koga treba meriti, a drugi se tome takva kakva su po sebi, zatim zvezde kakve su po sebi,
protive, kao da oba tona sasvim podjednako zvuče, a i najzad i na sunce kako je po sebi. Na sličan način, kad
b jedni i drugi više cene uši nego um. 4 1 nastojimo da pomoću dijalektike, i bez oslonca na bilo
— Ti govoriš — rekoh — ο onim valjanim ljudima koje čulo, oslanjajući se samo na razloge, da nađemo put
koji daju posla žicama i ispituju ih, zatežući ih na instru- do suštastva svake stvari, i ako u tome ne posustanemo
224 225