Page 140 - Platon - Država
P. 140
cima, nego budući da se plaši za svoju imovinu, čini to svoju imovinu, jer postaju još bogatiji i ugledniji, kupu
silom i zastrašivanjem. jući njihova imanja i dajući im zajmove na njih.
— Tako je. — Tako je.
— I tako mi Zevsa, prijatelju, videćeš kako većina — Zar onda nije već jasno da građani u jednoj dr
tih ljudi, kad je u pitanju trošenje tuđeg, ima sklonosti žavi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati po-
koje odgovaraju trutovima. d trebnu umerenost, nego moraju zanemariti ili jedno ili
— I to u velikoj meri. drugo?
— Takav čovek, naravno, neće u sebi biti nepode- — Sasvim je jasno.
ljen ni jedinstven; on nije jedno biće, nego dva; ali u — U oligarhiji, vladari svojom ravnodušnošću do
e njemu, uglavnom, plemenitije želje gospodare nad gorim. puštaju ljudima da postanu veoma razuzdani, što dovodi
— Tako je. do prosjačkog štapa i ljude plemenita porekla.
— Zato će takav čovek — mislim — biti pristojniji — Tako je.
od mnogih drugih. Ali će istinska vrlina, koja se sastoji
od doslednosti i skladnosti duše, biti daleko od njega. — Oni — mislim — sede u državi opremljeni žao-
i
naoružani,
— Tako mi se čini. kom prava, a treći jedni dužni novaca, drugi bez građan
jedno
i
i
prevrata,
mrze
skog
i,
željni
drugo
— Takav će štediša začelo biti rđav takmičar za bilo
i
rade
ο
onima
glavi
555 kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj državi, e lim građanima. koji su stekli njihovu imovinu i osta
ili u nekom drugom nadmetanju, jer on neće hteti da troši
novac radi slave i radi takvih borbi, pošto se boji da ne — Tako je.
probudi želju za trošenjem, pa će svoje protivnike pozi — Bogataši tada saginju glave kao da ove ljude
vati da sa njim sklope savez pri takmičenju; on će se bo uopšte i ne vide, a među ostalima onoga ko im se ne odu
riti oligarhički, to jest samo jednim malim delom svojih pire obasipaju novcem, i cede ga mnogostrukim kamata-
snaga, i tako će većinu savlađivati, a ipak će pri tom za 556 ma, decom glavnice, te tako u državi stvaraju trutove i
državati svoje bogatstvo. prosjake.
— Tako je. — I onda njihov broj naravno postaje veliki.
— Treba li onda i dalje sumnjati da čovek štediša — A kad su već raspirili toliki požar, ne gase ga;
i onaj koji stiče bogatstvo pripada po sličnosti oligarhij- ne sprečavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoće,
b skoj državi? niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom
— Nipošto. uklone.
X. — Posle ovog treba, čini mi se, da se pozabavimo — Kojim zakonom?
demokratijom, i da vidimo na koji način ona postaje, ka — Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji
kav karakter ima i kad je nastala, da bismo zatim opet primorava građane na vrlinu. Jer kad bi zakon određivao
upoznali karakter čoveka koji joj odgovara i da bismo ih b da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik, onda
međusobno uporedili. bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca
— Tako ćemo ići putem koji smo sebi odredili. u državi, pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva
— Pa dobro — rekoh — zar se prelaz iz oligarhije maločas pomenusmo.
u demokratiju ne vrši otprilike tako što se ona ne može — Mnogo manje, sigurno.
zasititi onoga za čime teži, a to je: da bude što je moguće
dovode
bogatija? svoje — Tako vladari samim svojim postupcima pitanju
kad
A
stanja.
u
su
podanike
lošeg
tako
do
— Kako to misliš? oni sami i njihova deca, šta čine onda? Zar ne stvaraju
c — Kad vladari osete da njihova vlast počiva na bo mladiće naviknute na raskoš, telesno i duševno neotpor-
gatstvu, onda mladićima, koji su postali razuzdani, neće c ne, suviše mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo na
zakonski da ograniče da ne mogu trošiti i upropašćivati sladi, bilo žalosti?
250 251