Page 137 - Platon - Država
P. 137
«— Ti znaš i td —- nastavih ja — da i sluge takvih — Blagajna koju svako puni novcem upropašćuje
gospodara, i to upravo one za koje bi se reklo da su im takvo državno uređenje — rekoh ja. — Ljudi najpre traže
naklonjeni, govore ponekad sinovima takve stvari. Kad priliku da potroše svoje bogatstvo, a da bi to mogli da
one vide da otac ne preduzima ništa protiv nekog dužnika, urade, oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni
ili protiv nekoga koji je učinio neki drugi prestup, onda oni ni njihove žene.
550 podstiču sina da se, kad on postane čovek, osveti svima — Tako je.
onima i bude odlučniji muž nego što je to njegov otac.
A izvan kuće, sin sluša i posmatra i druge slične stvari: e — Zatim, ugledajući se jedni na druge, i nadmećući
kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju se ubrzo, mislim, načine i većinu sebi sličnom.
ludima, a cene i hvale sve one koji se bave svim i svačim. — Tako je.
Tada mladić sve to čuje i vidi, a čuje opet i očeve reci i — Zato još više teže za bogatstvom, a ukoliko više
izbliza vidi njegova zanimanja, pa upoređuje to sa zani cene njega utoliko manje cene vrlinu. Zar vrlina nije tako
manjima ostalih ljudi. Tako ga privlače dve strane: i nje- daleko od bogatstva da bi, kad bismo ih istovremeno sta
b gov otac koji podupire i snaži njegov razum, i ostali koji vili na tasove terazija, uvek jedno preteglo na suprotnu
mu raspaljuju želje i srčanost. A kako on ne vodi poreklo stranu?
od čoveka po prirodi rđavog, ali se družio sa rđavim, njega
vuku obe ove strane i on se zadržava na sredini, pa vladu — Začelo.
koja je u njegovoj duši predaje sili koja se nalazi na sre 551 — A kad se u državi cene bogatstvo i bogataši, onda
dini, 23 naime ambiciji i srčanosti, i tako postaje ohol i se manje cene vrlina i dobri ljudi.
slavoljubiv čovek. — Jasno.
— Čini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak — Napori se, dakle, upravljaju na ono što se ceni, a
takvog čoveka. zanemaruje se ono što se ne ceni.
c — Imamo, dakle, i ono drugo uređenje i onog dru
gog čoveka. — Tačno.
— Imamo. — Ljudi koji vole nadmetanje i počasti na kraju
VI. — A sada da, ugledajući se na Eshila, i mi ka postaju ljubitelji novca i bogaćenja, pa bogatog hvale,
žemo: „Pogledajmo drugoga čoveka, dodeljenog drugoj dive mu se, i dovode ga na vlast, a siromašnog preziru.
državi", 24 ili bolje, zadržimo isti red i pogledajmo najpre — Svakako.
državu! — Potom donose zakon kojim se, putem utvrđiva-
— Tako je najbolje. b nja određene granice prihoda, ustanovljuje oligarhijska
— Mislim da bi posle takvog državnog uređenja skupina građana, koja je veća tamo gde je granica pri
došla na red oligarhija. hoda niža, a manja tamo gde je granica prihoda viša.
— A koje uređenje nazivaš oligarhijom? Istovremeno propisuju da onaj čija imovina ne doseže
— Ono uređenje — rekoh ja — koje se zasniva na određenu granicu prihoda ne može učestvovati u vlasti.
d proceni imovine, u kojem vladaju bogataši, a siromah Sprovođenje toga postižu ili snagom oružja, ili tako što
nema udela u vladi. zastrašivanjem i pretnjom upotrebe oružja uspostave
možda
Ili
uređenje.
jedno
to
tako?
ne biva
takvo
državno
— Razumem odgovori on.
— Treba, dakle, najpre da vidimo kako se prelazi — Upravo tako.
iz timarhije u oligarhiju? — Kratko rečeno, tako se to uspostavlja.
—
to državno
f unkcioniše
— Da. c uređenje? Da i — reče on — ali kako za koje smo rekli da ih
su
koji
nedostaci
to
— I slepcu je jasno kako se vrši taj prelaz. ono ima?
— Kako?
245
244