Page 146 - Platon - Država
P. 146
ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine. svojih sugrađana, nego ih nepravedno okrivljuje; kad ih,
Taj soj je u demokratiji najbrojniji, a kad se prikupi, kako je to već običaj, vodi na sudove i ubija ih; kad čove-
postaje i najmoćniji. ku oduzima život; kad jezikom i bezbožnim ustima pije
— Tako je — reče on — ali ne događa se tako često krv svoga rođaka; 50 kad građane tera u izgnanstvo i ubija
da se on prikupi, osim ako ne dobija jedan deo meda. 45 566 ih, a pri tom govori ο ukidanju dugova i ο podeli zemlje;
— Pa i dobija ga — rekoh ja — u svakoj takvoj pri zar za takvog čoveka ne postoji neka potreba ili nekakva
lici u kojoj upravljači, uzimajući imovinu od onih koji sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijate
je poseduju, 46 dele je narodu, zadržavajući najveći deo za lja, ili postane tiranin i od čoveka postane vuk?
sebe. — To je zaista neminovno!
b — Doista, narod tako dobija svoj deo. — I to je taj koji ustaje protiv imućnih ljudi.
— Zato su, mislim oni, kojima se imovina oduzima, — Tako je.
prinuđeni da se brane, da govore u narodnoj skupštini, — A ako ga proteraju i ako se on, uprkos svojim
te da preduzimaju sve što je u njihovoj moći. neprijateljima, ponovo vrati, zar se neće vratiti kao savr
— Kako da ne? šeni tiranin?
— Iako imućni ljudi ne žele da prouzrokuju bunu — Svakako hoće.
ili prevrat, oni drugi ih optužuju da narodu rade ο glavi b — Ako, međutim, ne mogu da ga proteraju, niti da
i da su za oligarhiju. ga ocrne pred narodom i da ga ubiju, onda ga krišom
— Kad imućni, najzad, vide kako narod, ne sam i vrebaju i pokušavaju da ga nasilnom smrću uklone.
po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima, — Obično se tako i dešava.
c pokušava da im nanese zlo, onda, hteli oni to ili ne, i sami — Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali,
po nevolji postaju oligarsi, a ta promena je još jedno zlo imaju onaj poznati zahtev tiranina; traže, naime, od na
koje im trut svojim ubodom nanosi. 47 roda telesnu stražu da bi zaštitnik naroda ostao nepo-
— To je živa istina. vređen. 51
— Otuda tužakanja, sudovi i parnice među njima. 43 — Tako je.
— Tako je. — I narod mu je daje, i zato — mislim — što se
— Zar narod obično ne daje prvenstvo jednome kao boji za njega, i zato što se nada za sebe.
svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi c — Da.
že ga? — Kad to sad vidi čovek koji ima novaca i koji je
— Naravno da to radi. zbog novca osumnjičen da mrzi narod, onda on, prijate
d — Onda je jasno — rekoh — da će, ako dođe do lju, kao u proročanstvu datom Krezu :
52
tiranide, tiranin ponići iz toga soja koji zastupa narod,
a ne iz nekog drugog, zar ne? ,,i pobeže kraj peskovitog Herma
— Sasvim je jasno. i ne sačeka i ne zastidi se što ga smatraju kukavicom"
— A kako se taj zastupnik naroda preobražava u
tiranina? Zar to, očigledno, ne biva tako da on učini ono — Dabome, jer po drugi put ne bi imao prilike da
što nam pripoveda priča ο hramu Zevsa Likejskog u Ar se stidi.
kadi j i? 49 — A ako ga uhvate u bekstvu, onda ga — mislim —
— Kakva je to priča? ubijaju.
— Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pome- — Naravno.
šane sa utrobom ostalih žrtava mora, tobože, postati vuk. — A onaj zaštitnik naroda neće ležati „koliko je dug
e Zar nisi čuo za tu priču? d i širok" 53 — to je jasno — nego će se, oborivši mnoge
— Jesam, bogami. druge, sam popeti na državna kola, 54 i tako će, na kraju,
— Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto od zastupnika postati savršeni tiranin.
kad gleda svoje odane ljude, kad se ne usteže ni od krvi — Kako da ne?
262 263