Page 148 - Platon - Država
P. 148

—   Oni  onda  obilaze  ostale  države,  skupljaju  narod,               kaže  —  bežeći  od  dima  robovanja  slobodnima  upao  u
                        iznajmljuju  lepe  glasove,  snažne  i  ubedljive,  i  mame  dr­         c     vatru  robovanja  robovima.  I  tako  bi,  umesto  krajnje  i
                        žave  u  demokratiju  i tiranidu.                                              neumerene  slobode,  navukao  ruho  najtežeg  i  najgoreg  ro­
                              —  Tako  je.                                                             bovanja  robovima.
                             —   Osim  toga,  primaju  i  nagradu  za  to  i  cenjeni  su,                  —  Da,  tako  se  dešava.
                        najviše,  naravno,  od  tirana,  a  onda  i  od  demokratije.  Ali,
                        ukoliko  su  bliže  višim  državnim  uređenjima,  utoliko  je                       —  Pa,  onda  —  rekoh  —  zar  je  neskromno  izjaviti
                   d     i  njihov  ugled  manji, 57  nestaje  im  dah,  i  oni  nemaju  više         da  smo  dovoljno  pokazali  kako  iz  demokratije  postaje
                        snage  da  se  penju.                                                         tiranida,  i  kakva  je  ona  kad  to  postane?
                              —  Tako  je.                                                                  —  Jeste,  sasvim  je  dovoljno.
                              ΧΤΧ.  —  Međutim   —  rekoh  —  ovde  smo  se  malo
                        udaljili  od  stvari;  hajde  da ponovo  govorimo  ο onoj  lepoj,
                        šarenoj  i  stalno  promenljivoj  tiraninovoj  vojsci.  Ko  će
                        je  hraniti?
                             —   Jasno  je  —  odgovori  on  —  da  će  tiranin  trošiti
                        imanja  hramova,  ako  ih  u  državi  ima,  pa  ako  prihod  od
                        toga  bude  dovoljan,  on  će  narodu  odrediti  manje  poreza.
                   e         —   A  šta  će  biti  kad  toga  nestane?
                             —   Onda  je  jasno  da  će  i  on  sam,  i  njegovi  drugovi
                        u  piću,  i  prijatelji  i  prijateljice  živeti  od  očevine.
                             —   Razumem   —  rekoh  —  i  njega  i  njegove  drugove
                        hraniće  narod  koji  je  tiranina  stvorio. 58
                             —   Nema  drugog  načina.
                             —   Šta  kažeš  —  rekoh  .  — A  ako  narod  postane  ne­
                        zadovoljan  i  izjavi  kako  nije  u  redu  da  otac  hrani  odrasla
                        sina,  nego  treba  da  bude  obratno,  da  sin  hrani  oca;  i  da
                        ga  narod  nije  rodio  i  postavio  zato  da  kad  sin  odraste,
                   569  sam  narod-otac  postane  rob  njegovih  robova,  i  njega,  za­
                        jedno  sa  robovima  i  ostalim  ološem,  izdržava;  ako  mu
                        kaže  da  ga  je  on  rodio  i  doveo  na upravu  kako  bi  se  oslo­
                        bodio  bogataša,  i  onih  koji  se  u  državi  nazivaju  „plemi­
                        ćima".  Zamisli  da  narod  sad,  kao  što  otac  otera  iz  kuće
                        sina  zajedno  sa  njegovim  dosadnim  drugovima  u  piću,
                        zatraži  da  i  on  i  njegovi  drugovi  napuste  državu!
                             —   Onda  će  narod,  tako  mi  Zevsa,  shvatiti  kakvog
                   b     je  sina  rodio  i  voleo  i  dao  mu  vlast,  i  uvideće  da  slabiji
                        hoće  da istera jačeg.
                             —   Kako  kažeš?  —  upitah  ja.  —  A  zar  će  se  tiranin
                        usuditi  da  svome  ocu  odgovori  silom  i  da  ga,  ako  mu  se
                        ne  pokori,  tuče?
                             —   Hoće,  ali  će  mu  najpre  oduzeti  oružje.
                             —   Ti,  znači,  nazivaš  tiranina  oceubicom  i  rđavim
                        hraniteljem  starih  roditelja.  To  je,  kako  se  čini,  opšte
                        poznata  priroda  tiranide,  pa  bi  narod  —  kako  poslovica
                   266
   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153