Page 178 - Platon - Država
P. 178

I M E N S K I  R E G I S T A R
                                                                                                 ABDERA   je  ime  grada  u  Trakiji;  prvo  feničanska,  zatim  grčka  klazo-
                                                                                                      menska  naseobina.
                                                                                                 AFRODITA,  boginja  lepote  i  ljupkosti,  žena  ružnog  Hefesta.
                                                                                                 AGAMEMNON,    kralj  Mikene,  brat  Menelajev,  vođa  Grka  u  borbi  protiv
                                                                                                      Trojanaca.  Posle  desetogodišnjih  borbi  pred  Trojom  vraća  se  u
                                                                                                      svoj  rodni  kraj  kao  pobednik  i  tu  nalazi  smrt  od  žene  Klitemne-
                                                                                                      stre  kojoj  je  pomogao  njen  ljubavnik  Egist.  To  je  sadržina  prvog
                                                                                                      dela  Eshilove  trilogije  (jedine  u  celini  sačuvane)  Orestije.  Njegovu
                                                                                                      smrt  je  osvetio  sin  Orest  (II  i  III  deo  trilogije).
                                                                                                 AGLAION  je  otac  Leontijev.  V.  Leontije.
                                                                                                 AHAJCI  su  jedno  grčko  pleme,  ali  Homer  to  ime  upotrebljava  za  Grke
                                                                                                      uopšte.
                                                                                                 AHIL  (Achilleus)  je  grčki  junak,  sin  boginje  Tetide  i  kralja  Peleja,  vla­
                                                                                                      dar  Mirmidonaca.  Učestvovao  je  u  ratu  protiv  Trojanaca.  Tu  se
                                                                                                      istakao  velikim  junaštvom  i  ubio  Prijamovog  sina  Hektora,  naj­
                                                                                                      poznatijeg  trojanskog  junaka.
                                                                                                 AJANT  (Aias),  sin  Telamonov,  sa  ostrva  Salamine,  smatran  je  posle
                                                                                                      Ahila  najvećim  junakom  kod  Troje.  Posle  Ahilove  smrti,  u  borbi
                                                                                                      za  njegovo  oružje,  pobedio  ga  je  lukavi  Odisej.  Zbog  toga  je  Ajant
                                                                                                      poludeo  i u  ludilu  poklao  stado  ovaca  misleći  da  su  to  Grci.  Kad
                                                                                                      se  osvestio,  ubio  se  svojim  mačem.  Tragičar  Sofokle  (497—406)  je
                                                                                                      to  obradio  u  svojoj  drami  Aias.  I  u  Homerovoj  Odiseji  i  u X  knjizi
                                                                                                      Države  prikazuje  se  Ajant  kako  ne  može  da  zaboravi  tu  uvredu.
                                                                                                      Homer,  Ilijada,  XI,  549  ss.
                                                                                                 ALKINOJ  (Alkinoos)  je  kralj  starosedelaca  ostrva  Krfa  —  Fejaka,  otac
                                                                                                      Nausikaje  koja  je  našla  Odiseja  na  morskoj  obali  i  odvela  ga
                                                                                                      svome  ocu.  Na  dvoru  kralja  Alkinoja  Odisej  je  ispričao  svoje
                                                                                                      doživljaje  posle  trojanskog  rata  (Homer,  Odiseja,  X  do  XIII).  Ovaj
                                                                                                      deo  Odiseje  bio  je  kod  starih  poznat  pod  imenom  „Alkinojeve
                                                                                                      priče".
                                                                                                 ANAHARSID   (Anacharsis)  je  bio  mudri  Skit  kraljevskog  roda.  Ponekad
                                                                                                      su  ga  ubrajali  među  sedam  mudraca.  Pripisuju  mu  pronalazak
                                                                                                      sidra  i  lončarskog  točka.
                                                                                                 ANANKA   (Ananke)  =  Nužda,  Neminovnost.  Personifikacija  neumitno­
                                                                                                      sti  i  kao  takva  majka  Suđaja  (Moirai),  v.  pod  Mojre.
                                                                                                 ANTISTEN   (Antisthenes)  je  osnivač  takozvane  kiničke  škole  koja  je
                                                                                                      dobila  ime  po  gimnazionu  Kinosargu  gde  je  Antisten  učio.  Svrha
                                                                                                      života  je,  po  njemu,  postizavanje  vrline,  a  ova  se  sastoji  u  radu
                                                                                                      i  zadovoljenju  malim.  Bio  je  nepomirljivi  protivnik  Platonovog
                                                                                                      učenja  ο  idejama.  Platon  mu  je  odgovorio  u  svome  dijalogu  Euti-
                                                                                                                                                           327
   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183