Page 174 - Platon - Država
P. 174

—  Zaista,  lepa  i  stalna  nagrada!                                    godina  —  jer  to  odgovara  ljudskom  veku  —  da  bi  tako
                            —  A  ipak  sve  to  ni  po  količini  ni  po  veličini  nije            platili  desetostruku  kaznu  za  krivicu;  ako  su,  na  primer,
                       ništa  prema  onome  što  obojicu  očekuje  tek  posle  smrti.                nekoliko  njih  bili  krivi  za  smrt  mnogih,  zato  što  su  izdali
                       I  to  moramo  takođe  saslušati,  kako  bi  svaki  od  njih  dvo­            države  ili  vojske  i  bacili  ih  u  ropstvo,  ili  inače  izazvali
                       jice  čuo  ono  što  mu  naše  raspravljanje  duguje.                         neku  veliku  bedu,  onda  su  za  svaki  taj  prestup  morali
                 b          —  Samo   ti  govori!  Jer  nema  ničeg  što  bi  moglo                  platiti  desetostruku  kaznu;  ako  su,  naprotiv,  ukazivali
                       biti  prijatnije  da  čujem.                                                  dobročinstva  i  bili  pravični  i  pobožni,  onda  su  i  za  to
                            —  Ali  ti  ja  neću  pripovedati  neku  Alkinojevu  pri­                primali  prikladnu  nagradu.  Za  one  koji  su  odmah  umrli
                       ču/ 1  nego  priču  jednog  hrabrog  junaka,  Era  Armenijevog           c    i  malo  vremena  živeli,  kazao  je  druge  stvari  koje  ne  vredi
                          72
                       sina ,  Pamfilca  rodom.  On  je  pao  u  ratu,  i  kad  su  posle            ni  pominjati.  A  za  bezočnost  prema  bogovima  i  rodite­
                       deset  dana  pokupili  vojničke  leševe  koji  su  već  bili  počeli          ljima,  i  za  pobožnost  i  za  samoubistvo  kazna  i  nagrada
                       da trule,  našli  su  ga još  čitavog  i preneli  kući,  s  namerom           je,  pričaše,  još  veća  i  teža.
                       da  ga  posle  dvanaestog  dana  sahrane.  Kad  je  već  ležao                     Zatim  je  rekao  kako  je  bio  prisutan  kad  je  neko
                       na  lomači,  on  se  probudi,  ožive  i  poče  pripovedati  šta  je           zapitao  nekoga  gde  se  nalazi  Ardijej  Veliki.  A  ovaj  Ardijej
                       tamo  video.  Rekao  je  ovo:  kad  je  njegova  duša  izišla  iz             bio  je  još  hiljadu  godina  ranije  tiranin  u  nekom  gradu
                 c     njega,  putovala  je  u  društvu  mnogih,  i  svi  su  došli  u  neko    d     Pamfilije,  ubio  je  svoga  starog  oca  i  starijeg brata  i,  kako
                       čudno  mesto  gde  su  bila  dva  otvora  u  zemlji;  ona  su  bila           se  pričalo,  bio  počinio  još  mnoga  druga  zla.  Kaže  da  je
                       jedan  pored  drugog,  a  njima  nasuprot  bila  su  dva  ne­                 upitani  odgovorio:  „Nije  ovde  i  neće  ovamo  ni  doći."
                       beska  otvora.  Između  ovih  su  sedele  sudije ,  i  oni  su,                    XIV.  Jer  smo  među  mnogim  strašnim  prizorima  vi-
                                                                   73
                       pošto  su  izrekli  presudu,  naredili  pravičnima  da  pođu                  deli  i  ovaj:
                       na  desnu  stranu,  i  gore  kroz  nebesa,  a  na  grudi  su  im                   Kad  smo  već  bili  blizu  ulaza  i  nameravali  da  se  po-
                       stavili  znake  svoje  presude;  nepravičnima,  pak,  naredili                pnemo,  pošto  smo  već  sve  ostalo  bili  pretrpeli,  primetili
                       su  da  idu  na  levu  stranu  i  nadole,  a  i  ovi  su  na  leđima          smo  iznenada  njega  i  neke  druge,  gotovo  većinu  njih  ti­
                       imali  znake  svojih  dela.  Kad  je  on  sam  došao  pred  njih,             rane;  a  bili  su  i  neki  koji  nisu  bili  državnici,  a  koji  su
                 d     rekli  su  mu  kako  treba  da  odnese  ljudima  poruku  ο  ta­               počinili  velika  zla  —  i  njih,  kad  su  već  hteli  da  se  popnu,
                       mošnjim  stvarima,  i  naredili  mu  da  sluša  i  posmatra  sve         e    otvor nije hteo  da primi, nego je  čim  bi  neko od  ovih  neiz-
                       u  tome  kraju.  On  je  video  kako  duše,  kad  im  se  presudi,            lečivo  pokvarenih,  ili  neko  koji  još  nije  dovoljno  trpeo
                       odlaze  kroz  otvore,  jedan  nebesni  i  jedan  zemljin,  i  kako            pokušao  da  se  popne,  odmah  počinjao  da  buci.  I  odmah
                       se  kroz  druga  dva  otvora  ponovo  vraćaju:  iz  zemlje,  pune             bi  se  —  tako  je  on  nastavio  —  pojavili  divlji  ljudi,  koji
                 e     blata  i  prašine,  a  iz  drugog  otvora  čiste.  I  izgledalo  je           su  izgledali  kao  da  su  u  plamenu,  i  koji  su  razumeli  to
                       kao  da  duše  koje  se  neprestano  vraćaju  putuju  izdaleka,               bučanje,  pa  su  neke  od  njih  ščepali  da  ih  odvedu;  ali
                       da  radosne  odlaze  na  livade,  skupljaju  se  kao  na  svetko­        616  Ardijeju  i još  nekima povezaše zajedno  ruke,  noge  i  glave,
                       vinu,  pozdravljaju  se  među  sobom,  ukoliko  se  poznaju,                  baciše  ih  na  zemlju,  odraše  ih  i  odvukoše  sa  puta  da  ih
                       i  raspituju  se  kod  duša  koje  dolaze  iz  zemlje  ο  stvarima            razgrebu  trnjem,  a  pri  tom  su  prolaznicima  stalno  kazi­
                       tamo,  a  kod  onih  koje  dolaze  sa  neba,  ο  prilikama  kod               vali  zašto  se  to  dešava  i  da  će  ove  voditi  i  baciti  ih  u  Tar-
                  615  njih.  A  one  pripovedaju,  jedne  plačući  i  tužeći,  jer  se              tar.  A  od  svih  mnogobrojnih  i  različitih  strahovanja  koji
                       sećaju  koliko  i  šta  su  pretrpele  i  videle  na  svome  podzem­          ih obuzimaju najveće je ono,  da se,  dok  se penju,  ne  začuje
                       nom  putovanju  —  a  ovaj  put  traje  hiljadu  godina  —  a                 bučanje  i  svaki  je  bio  najradosniji,  kad  je  uspeo  da  se
                       one  opet  sa  neba  pričaju  ο  sreći  i  ο  prizorima  neizrecivog          popne,  a  ono  se  nije  pojavilo.  Ovakve  bi,  nekako,  bile
                       blaženstva.  Mnogo  vremena  bi  nam  oduzelo,  ο  Glaukone,             b    kazne i osvete,  a prema  njima  su  i  odgovarajuće  nagrade.
                       pripovedanje  svih  pojedinosti.  A  glavno  —  rekao  je  on  —                   Kada je  za  duše  iz  svake  grupe proteklo  sedam  dana
                       bese  ovo:  za  svaku  nepravdu  koju  su  ikad  počinili  i  za              provedenih na  livadi, morale  su  se  osmog dana odatle  dići
                       sve  one  kojima  su  je  učinili,  imali  su  da,  za  svaki  poje-          i  krenuti  na  put.  Četiri  dana  posle  toga  dospevaju  do
                  b    dini  slučaj,  pretrpe  desetostruku  kaznu  — i  to  svakih  sto             mesta  odakle  se  gore  vidi  svetlost  kako  se  prostire  preko
                  318                                                                                                                                     319
   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179