Page 33 - Platon - Država
P. 33
— Dobro — rekoh ja — a da li misliš da svaka — Nužno je dakle, ο Trasimaše, da rđava duša
stvar, koja je nečemu namenjena, ima i sebi svojstvenu rđavo vlada i upravlja i da dobra duša valjano ispunjava
vrlinu? Vratimo se na iste primere! Imaju li oči neku svoju namenu u svemu što preduzdma.
namenu? — Nužno je.
— Imaju. — A jesmo li se složili u tome da je pravičnost vr
— Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu lina, a nepravičnost porok duše?
vrlinu? — Jesmo, složili smo se.
— I vrlinu. — Prema tome, pravična duša i pravičan čovek ži-
— A uši? Imaju li one neku namenu? veće dobro, a nepravičan rđavo.
— Da. — Po tvojim recima svakako.
— A imaju li i vrlinu? — A onaj ko živi dobro, blažen je i spokojan, na
— I vrlinu. suprot onome ko je u življenju zao.
— A šta je sa ostalim stvarima? Nije li isto. — Razume se.
— Isto. — Pravičan je, dakle, srećan, a nepravičan čovek
— Pazi sada. Mogu li oči lepo obavljati ono zašta su nesrećan.
c namenjene, ako nemaju tu sebi svojstvenu vrlinu, nego — Neka bude — odvrati Trasimah.
umesto vrline manu? — Onda, predragi Trasimaše, nikada nije nepravič
— Pa kako bi mogle? Misliš valjda kada bi imale nost unosnija i korisnija od pravičnosti.
slepoću umesto vida? — Neka ovo bude tvoja svečana gozba na današnjoj
— Ne pitam kako se ta njihova vrlina zove, nego svetkovini Bendide, Sokrate.
kažem da nešto obavlja svoj posao dobro ako poseduje — Ti si je pripremio, ο Trasimaše — odgovorih mu
sopstvenu vrlinu, i loše ako je ne poseduje. ja — pošto si postao blag i prestao da se na mene ljutiš.
— Istinu kažeš — reče on. Pa ipak, gozba nije ispala dobro i to mojom, a ne tvojom
— Pa onda će i uši, lišene svoje vrline, loše obav krivicom. Ja sam se ponašao kao sladokusci koji, pre no
ljati svoj posao? što su čestito pojeli ono što je prvo posluženo, nava
— Svakako. ljuju na sva jela pred njima i to bez dovoljno probirač-
d — Možemo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale kog ukusa. Pre no što smo odgovorili na pitanje šta je
stvari? pravičnost, koje smo kao prvo bili postavili, ja sam ga
— Što se mene tiče, mislim da možemo. napustio i prešao na drugo: da li je pravičnost porok ili
— Razmisli sada, posle svega: ima li i duša neku vrlina, neukost ili mudrost. Kad je, zatim, pala reč da je
namenu koju nijedna druga stvar ne bi mogla ispuniti; nepravičnost korisnija od pravičnosti, nisam se mogao
kao na primer ovu: brinuti se, upravljati, promišljati i uzdržati da sa onog pitanja ne pređem na ovo, i tako se
sve ostalo tome slično? Možemo li takvu namenu pripi desilo da posle našeg razgovora ništa ne znam. Jer ako
sivati ičemu drugom što nije duša, ili ćemo pak reći da ne znam šta je pravičnost, teško ću znati i da li je ona
je ona jedino duši svojstvena? vrlina ili ne, i da li je srećan ili nesrećan onaj ko je po
— Ne možemo tako nešto pripisati nijednoj drugoj seduje.
stvari.
— A život, da li je i on posao duše?
— Naravno da jeste — reče on.
— Ima li onda i duša sebi svojstvenu vrlinu?
— Ima.
— Može li ona, ako je lišena te svoje vrline, dobro
obavljati svoj posao, ili je to nemoguće?
— To je nemoguće.
34 35