Page 37 - Platon - Država
P. 37
da ih bogovi dele pravednim ljudima. Tako kažu i pleme bogataša i uveravaju ih da su prinošenjem žrtava i baja
niti Hesiod i Homer. Prvi veli kako bogovi daju pravič- njem dobili od bogova moć da im, pomoću ritualnih iga
b nima da im hrastovi ra, pribave oproštaj za nepravde koje su počinili oni
c sami, ili njihovi preci. Tome dodaju da će, uz malu na
sasvim pri vrhu rađaju žir a u stablu su pčele. gradu, uvaliti nekog njihovog neprijatelja u nesreću, bez
Ali su vunate ovce otežane runima teškim? obzira da li je taj pravičan dli nepravičan, jer, vele, raspo
lažu
i imenuje mnogo drugih sličnih stvari. Tako i ovaj drugi: kojih magijskom veštinom i veštinom bajanja pomoću
učine
da
na
što
ono
oni
uticati
mogu
tim
bogove
što
navode
od
to
kao slava vladara neporočna, koji nad ljudima bogobojaž- načinom kao njih zahtevaju. bi Za pokazali obećavaju, zlo lako
kako
Da
svedoke.
pesnike
je
Ijivo vlada, nad ljudima jakim i mnogim, budno štiteći
ove
pravdu, te zemlja nosi mu crna pšenice, rada mu ječma, pristupačno, navode lako Hesiodove reci:
postići;
Zla
je
mnoga
c a voćnjaci puni su roda, stoka mu svagda se množi, a d Put do njih je glatak, a kraj gde stanuju blizu.
more daje mu ribe. 6 u
Musej i njegov sin 7 obećavaju još lepša dobra nego bo Ali pred vrlinu bogovi 2 znoj postaviše
govi. Oni pravedne ljude recima dovode u Had, posađuju i nekakav strm i dug put.' Da bi opet pokazali kako
ih za sto, spremaju im gozbu i ostavljaju ih tu da ukra ljudi mogu bogove umilostiviti, za svedoka navode Home
šeni vencima zauvek piju i misle kako je najlepša nagrada rove reći:
d za vrlinu večito pijanstvo. Drugi, opet, govore ο još ve i sami se bogovi
ćim nagradama bogova: kažu da potomstvo i rod pra mogu ganut', u kojih su veće čast, vrlina i snaga.
vednoga i čestitoga čoveka ostaju i ne izumiru. 8 Ovako I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom,
i slično uznose pravičnost. Nepravedne i nepoštene ljude, e molbama tihim, žrtvom levanicom i dimom od žrtvi
međutim, zakopavaju u nekakvo blato dole u podzemlju molec se kad ko prestupi što i sagreši štogod? 2
i primoravaju ih da nose vodu u situ, a, još dok su živi, A spominju i mnoštvo knjiga Museja i Orfeja, decu meseca
govore ο njima ružno i izmišljaju 9 sve rđave stvari koje je i devet Muza. Pozivajući se na te autoritete, oni uveravaju
e Glaukon pomenuo kad je bilo reci ο čoveku pravičnom ne samo pojedince nego i ćele države da živi i mrtvi mogu
koga ljudi smatraju nepravičnim. Drugo nemaju šta da dobiti oproštaj i očišćenje za nepravedna dela pomoću
kažu. Tako, dakle, stoji sa hvalom i kuđenjem. žrtvovanja i ritualnih igara.' 4 Oni još govore da izabra
VII. Pored ovih shvatanja ο pravičnosti i nepravič nici, tj. oni koji učestvuju u misterijama i posvećeni su
nosti treba da ispitaš, ο Sokrate, i druga, ona koja ljudi 365 u njih (tzv. (teletai), bivaju pošteđeni od zla na onom
364 imaju svaki za sebe, a mogu se čitati i kod pesnika. Svi svetu, dok one koji to ne čine očekuju tamo strašne
jednoglasno pevaju da su umerenost i pravičnost, doduše, kazne.
vrlo lepe stvari, ali mučne i pune tegoba, dok su neumere- VIII. — Šta misliš, ο Sokrate, kako utiče na duše
nost i nepravičnost slatke i prijatne, samo ih javno miš mladića kad slušaju takve i tolike priče ο vrlini i poroku
ljenje i zakon zabranjuju. Pa ipak vele da je nepravič i kakvu počast odaju ovima bogovi i ljudi? Mislim, mladići
nost uglavnom korisnija od pravičnosti, kažu da su bo koji su daroviti i sposobni da na prvi pogled iz svih tih
gati lopovi i oni koji inače imaju moć srećni i spremni su priča izvedu zaključak ο tome kakav mora da bude čovek
uvek da im ukazu počasti i u ime države i privatno. Na- i kako mora da se upravlja u životu da bi postigao da
b suprot tome, slabe i siromašne preziru i gledaju ih sa b najlepše živi? Verovatno bi takav mlad čovek samom
visine, iako se slažu u tome da su oni bolji nego oni prvi. sebi govorio kao Pindar:
A najčudnije su predstave koje ljudi imaju ο bogovima Da li pravo da se penjem dvoru uzvišenom koji
i ο vrlini: tako, na primer, mnogim vrlim ljudima bogovi nastanjuje Pravda, ili da krenem niza stranu sta
šalju tobož nevolje i težak život, a rđavim, naprotiv, do zama krivudavim, ne bih li tako proživeo do
bar. Sa svoje strane, varalice i vrači 10 obijaju pragove kraja? 15
42 43