Page 43 - Platon - Država
P. 43
poslovi oko ratovanja pravilno izvrše? Ili je to, možda, b žestina 24 koja dušu u kojoj se nalazi čini neustrašivom i
tako lako da i zemljoradnik i koji bilo obućar ili neki nepobedivom?
drugi radnik mogu u isto vreme biti i ratnici, dok, među- — To sam primetio.
d tim, u igri i kocki ne postaje niko savršen ako se time — Je li ti jasno kakav mora biti borac po svome
nije bavio odmalena nego samo povremeno. Da li bi među telesnom sastavu?
hoplitima ili u nekom drugom rodu oružja mogao biti — Jeste.
dobar ratnik onaj ko bi samo uzeo u ruke štit ili koju dru — A što se tiče duševne strane? Mora li da bude
gu ubojnu spravu, i da li bi mogao postati savršen borac odvažan?
onaj ko nema dovoljno znanja i izvežbanosti u rukovanju — Mora i to.
istim, kad još niko nije postao savršen zanatlija ako je — Ali Glaukone, ako budu takvi po prirodi, neće
samo uzeo alat u ruke? li biti divlji jedan prema drugome i prema ostalim gra
— Imaš pravo, jer bi u tom slučaju oruđe imalo đanima?
presudnu ulogu. — Zevsa mi, to nije tako jednostavno.
XV. — Ukoliko je, dakle, posao čuvara države važ- c — Ali oni moraju biti pitomi prema prijateljima,
e niji, utoliko on više zahteva da budu oni slobodni od sva a prema neprijateljima nemilostivi, inače neće čekati da
kog drugog posla i traži od njih utoliko veću veštinu i ih drugi satru, nego će to sami uraditi.
brižljivost — rekoh ja. — Imaš pravo.
— Tako mislim i ja — odgovori mi on. — Šta da radimo dakle? — rekoh. — Gde ćemo
— A zar se za taj posao ne traži naročiti prirodni naći i pitomost i ratobornost ujedinjene. Jer je pitoma
dar? priroda suprotna ratobornoj.
— Svakako. — Tako je.
— Naš posao bi se sad sastojao u tome da, po mo- — A čuvar ne može biti dobar, ako nema sve ove
gućstvu, otkrijemo koji i kakve prirode ljudi su pogodni osobine. Ako je to nemoguće, onda ne bi bilo moguće ni
da brane državu. d da postoji dobar čuvar.
— Da, to je naš posao. — Izgleda gotovo tako.
— Zevsa mi — rekoh — nismo izabrali baš lak po Nisam video nikakav izlaz iz toga, ali ipak razmislih
sao. Pa ipak, ne smemo očajavati dok god imamo snage. ο svemu što smo razgovarali i rekoh:
je
—
nalazimo
se
neprilici,
375 — Ne smemo — reče Glaukon. prijatelju. Sasvim smo prirodno što od slike koju u smo pred
Mi
se
udaljili
— Veruješ li ti — rekoh — da se priroda jednog sebe postavili.
plemenitog psa, kad je u pitanju sposobnost odbrane, — Kako to misliš?
razlikuje od prirode mladog čoveka plemenitog porekla? — Nismo zapazili da zaista ima takvih priroda koje
— Kako to misliš? u sebi spajaju obe suprotne osobine, već smo to sma
— Ovako. I jedan i drugi moraju biti oštri u zapa- trali nemogućnim.
žaju, okretni da mogu slediti ono što su zapazili, i — A gde?
jaki ako je potrebno da se bore sa onim koga su uhvatili. — Mogli bismo ih naći i među drugim životinjama,
najbolje
ako
ali
je
— Sve te sposobnosti moraju imati. e sa čuvarom. Dobro ostanemo kod one koju smo uporedili
oso
plemeniti
psi
tu
imaju
kako
znaš
— A treba li da budu hrabri, ako već moraju dobro binu da su prema domaćima i poznatima pitomi koliko
da se bore? samo mogu biti, dok su prema nepoznatima sasvim
— Razume se. drukčiji.
— Pa hoće li biti hrabro ono stvorenje koje nije — Znam.
žestoko, pa bilo to konj, ili pas, ili koje drugo živo biće? — Znači da je to moguće — rekoh — i da nije ne
Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva prirodno ako od naših čuvara tražimo da budu isto takvi.
54 55