Page 57 - Platon - Država
P. 57
— Ti i ne tražiš da ti ostavim druge, nego one koje ovima. Čini mi se nekako da sam čuo, kad je on pominjao
sam ti i sam pomenuo — odgovori on. neki složeni enoplij, i daktil i heroj, 43 koje je, ni sam ne
— Za naše pesme i melodije onda neće ni biti po znam kako, sredio i prednji deo zamenio zadnjim, tako
trebni instrumenti sa mnogim žicama i koji imaju sve da su postojali ili kratki ili dugi; mislim da je jedan takt
tonske načine. nazvao jambom, a neki drugi opet trohejem, i dodao im
— Mislim da neće. dužine i kratkoće. Mislim da je kod nekih taktova isto
— Onda u državi nećemo ni imati ljude koji prave toliko kudio sastav stope koliko same mere ili i jedno i
d instrumente kao što su: trigonon, pektida i ostali sa mno drugo zajedno; to ne mogu reći. Ali to sve neka ostane za
gim žicama i melodijama. Damona! Mislim da bi trebalo dugo raspravljati da bi se
— Nećemo, razume se. ovde napravio izbor. Zar ne misliš i ti tako?
— A hoćemo Η primiti u državu izrađivače frula i — Mislim da je zaista tako.
svirače u frulu? Zar ona frula nije instrument sa najviše — A da li ti je jasno da ritmička savršenost odgo
glasova i svi ostali višeglasni instrumenti podražavaju vara savršenoj formi, a da nedostatak ritma odgovara
samo frulu? onome što je amorfno?
— Dabogme. — Kako ne?
— Ostaje, onda, da se u državi mogu upotrebljavati — I da ritmička umerenost zavisi od dobrog teksta,
samo lira i kitara. A u poljima bi mogla biti i koja si- i nedostatak ritma od rđavog teksta, jer tekst i ritam
ringa da sviraju pastiri. liče jedan na drugi; lepota melodije i nemelodičnost za
— Tako barem naše ispitivanje kazuje. vise isto tako od teksta, ako se, kao što smo malopre
e — Ne uvodimo ništa novo, prijatelju, kad odabi- rekli, ritam i melodija upravljaju prema njemu, a ne
rarao Apolona i Apolonove instrumente, a ne Marsiju tekst prema ritmu i melodiji.
i njegove. — Jeste, tako je u stvari.
— Bogami, čini se da zaista ne uvodimo ništa novo.
— Tako mi psa, mi opet pročistismo neprimetno — A što se tiče same pesme — rekoh — dakle tek
našu državu, iako smo nedavno bili utvrdili da obiluje sta? Zar on nije proizvod duševnog raspoloženja?
dobrim osobinama. — Razume se da jeste.
— Postupili smo razborito — reče on. — A od teksta zavise i druge stvari?
XI. — Hajde sada da je pročistimo sasvim! Posle — Da.
melodije dolazi ritam, i ne smemo tražiti da budu ritmovi — Dakle, dobra pesma, dobra melodija, dobro po
šareni i raznoliki, nego treba da odgovaraju sređenom našanje, i dobar ritam su posledica dobrog duševnog
i muškom životu. Kad nađemo takav ritam, onda se me· raspoloženja, a da nam pri tom ta reč ne znači isto što
400 lodija i takt moraju upravljati prema recima, a nikako i ograničenost, nego nešto što je stvarno lepo i dobro.
se ne srne tekst upravljati prema melodiji i taktu. Tvoja — Tako je — odgovori on.
je dužnost da nam, kao i kod tonskih načina, kažeš koji — Pa da li se mladići moraju truditi da steknu sve
i kakvi su to ritmovi. to, ako žele da vrše svoju dužnost?
— Ovo zaista ne bih uraeo reći. Proučavao sam ih — Moraju.
i rekao bih rado da postoje tri vrste ritmova iz kojih se — To je isto tako u slikarstvu i u ostalim lepim veš
razvijaju taktovi, kao i četiri tona iz kojih se razvijaju tinama, u veštini tkanja, vezenja, građevinarstva u svakoj
svi tonski redovi. 44 Ah ne bih mogao reći kome načinu drugoj radinosti, osim toga još i u prirodnim telima kao
života bi oni odgovarah. i u biljkama. U svemu tome nalazimo ružnoću, aritmiju,
b — Onda ćemo tu stvar pretresti sa Damonom — nesklad, besmisao i sve ono što je srodno rđavom dela-
rekoh ja — da vidimo koji taktovi odgovaraju ropskom nju, ali i ono što je tome suprotno: smisaonu lepotu, ono
raspoloženju, koji gordosti, ili besu ili drugim zlim oso što odgovara razumnosti, dobrom delanju i svemu srod
binama, i koje ritmove treba zadržati kao suprotne nom što uz to ide.
82
83