Page 60 - Platon - Država
P. 60
— Mnogo lakše. preokrene i prevrne, kad se na sve moguće načine dovija
— Mislim da Homer nikada nije pomenuo začine. da se izvuče da bi izbegao kaznu, a sve to čini radi ni
I svi ostali profesionalni borci znaju da se telo mora uz štavnog i bezvrednog, jer ne zna koliko je lepše i bolje
držati od svega toga ako hoće da se dobro oseća. živeti za sebe i bez posredovanja pospanog sudije?
— I dobro je ako to znaju i ako se po tome uprav — Jeste, to je još sramnije nego ono pre.
ljaju. — A zar nije sramota iskorišćavati lekarsku veštinu
— Ako ti se čini da imaju pravo, onda čini se da ti, d ne da bi se izlečila neka rana ili neka bolest koje mogu
d prijatelju, nisi prijatelj sirakuške trpeze i sicilijanskog doći sa promenom godišnjeg doba, nego posledice nereda
načina
života
i
čovek
kakav
bogatstva u jelima. 52 pun rđavih sokova i smo pomenuli? Takav jezero, postaje
pa
kao
pun
se
isparenja,
— Naravno da nisam. nađu mudri Asklepijevići 53 pobuđeni da takvim bolestima
— I ne odobravaš da ljudi, koji žele da svoje telo daju imena kao što su: nadimanje i katar.
održe u punoj telesnoj snazi, imaju neku Korinćanku za — Jeste, tako je. A to su neka nova i neobična
ljubavnicu? imena bolesti.
— Nipošto. — Mislim — rekoh ja — da takvih bolesti u vreme
— Nisi ni ljubitelj čuvenih jela iz atinskih poslasti- Asklepija nije ni bilo. To dokazuju njegovi sinovi kod
čarnica? e Troje. Ranjenom Euripilu dala je služavka da pije pram-
— Nužno. nejsko vino koje je posula brašnom i istruganim sirom,
— Mislim da bismo ćelu ovu ishranu i način života 406 što, čini se, prouzrokuje zapaljenje, a Asklepijevi sinovi
s pravom mogli uporediti s onim stilom u muzici i pe- niti su je kudili, niti su zamerili Patroklu koji ga je
54
e vanju, koji mesa sve tonske načine i taktove. lečio.
— Svakako. — Zaista neobično piće za takvog bolesnika.
— Raznolikost je tamo stvorila neumernost, a ovde — Nije, ako pomisliš na to da se Akslepijadi, pre
55
bolest, dok je jednostavnost u muzici stvorila u dušama Herodika — tako se bar kaže — nisu služili ovim na
razboritost, a prostota u ishrani dala je zdravlje. činom, lečenja koji danas, u stvari, dovodi do bolesti.
— Sasvim tačno. A kad se Herodik, koji je bio učitelj borenja, razboleo,
on
je,
gimnastičku
Iekarskom,
405 — Kad u državi preovladaju neumerenost i bolest, najpre spajajući samoga sebe, veštinu sa mnoge druge mučio
i
najviše
ljude.
i
onda
a
zar se onda ne otvaraju mnogi sudovi i bolnice? Prav — Kako to?
ničku i lekarsko znanje se pročuje, naročito ako se i slo
svoju
odlagao
On
doduše,
je,
što
Tako
bodni ljudi u velikoj meri posvete ovim pozivima. pratio — svoju bolest, je koja je, mislim, smrt. smrtonosna, ali
bila
— Razume se. nije bio sposoban da se izleći. Tako je svoj vek provodio
XIV. — A da li bi mi kao dokaz da je stanje vaspi- lečeći se i ne radeći nikakav drugi posao, patio je čim bi
tanja u državi rđavo mogao navesti nešto jače od činje makar malo odstupio od svoje uobičajene dijete i doživeo
nice da su potrebni lekari i stroge sudije? I to ne samo je starost zato što se njegovo znanje protivilo smrti.
zbog prostih ljudi i radnika, nego i zbog onih koji sma — Znači da mu je njegova veština donela lepu na
traju da su odgojeni kao slobodni? Ili, zar nije ružno i gradu.
b zar ne služi kao jak dokaz nevaspitanja kad si ti sam c — To je i prirodno — rekoh — jer on nije znao da
prinuđen da ti drugi, vladari i sudije, na primer, dele je Asklepije svojim potomcima predao tu vrstu lekarske
pravdu, kad već ti sam nemaš osećanja pravičnosti! veštine ne iz neznanja ili neiskustva, nego zato što je znao
— Nema ničeg sramnijeg od toga. da je svakome građaninu u lepo uređenoj državi odre
— A zar nije još sramnije kad je neko najveći deo đen po jedan posao koji on ima da obavi i da niko nema
svoga života proveo po sudovima bilo kao tuženi ili kao vremena da celog veka boluje i da se leci. Smešno je što
tužilac; kad nema nimalo smisla za lepotu, nego mu se mi to shvatamo kad su u pitanju radnici, a kad je reč
c sviđa spretnost u izvršavanju zločinstva, kad može da sve
88 89