Page 85 - Platon - Država
P. 85
I ja rekoh: — Kako ćemo to videti? — zapita on.
— 0, najdraži prijatelju, da li to govoriš što želiš — Ovako. Verujemo li mi da kuje u čuvara moraju
da me time ohrabriš? kao i mužjaci da stražare, da zajednički love i da sve
— Da — reče on. drugo rade zajedno sa njima, ili one treba da ostanu kod
— Ali ti činiš upravo suprotno — rekoh ja. — Kad kuće, pošto ih rađanje i negovanje štenadi slabi, a da se
bih ja samo bio siguran da znam šta hoću da kažem bila mužjaci sami trude i staraju ο stadima?
bi tvoja uteha lepa. Nije opasno, i čak uliva hrabrost, zna- e — Sve mora da bude zajedničko — reče on — samo
e lački govoriti istinu ο najvećim i lepim stvarima među što ženke upotrebljavamo kao slabije, a mužjake kao
razumnim i dragim ljudima, ali upustiti se u raspravljanje snažnije.
sumnjajući i lutajući ovako kao što ja radim, to je i stra — A je li moguće da se neko biće upotrebljava isto
šno i nepouzdano, ne zato što bi se time, možda, mogao onako kao neko drugo biće, ako mu nisi dao istu hranu
451 izazvati podsmeh — to je detinjarija — nego zato što bih, i isto vaspitanje?
pogrešivši u istini, poklecnuo ne samo ja već bih sobom — Nije moguće.
povukao i neprijatelje, a to je predmet u kojem bi naj — Ako, dakle, želimo da žene upotrebljavamo za
manje smelo da se greši. Ali ja se klanjam Adrasteji, 3 ο iste stvari za koje i muškarce, onda ih moramo istim
Glaukone, za ovo što želim da kažem. Mislim da je manje stvarima i poučavati, zar ne?
zločinstvo nehotice ubiti čoveka nego ga varati kad je 452 — Tako je.
u pitanju lepota, dobro i pravičnost zakona. Bolje je, — A muškarcima smo dali i muzičko i gimnastičko
dakle, izložiti se ovoj opasnosti kad su u pitanju nepri vaspitanje?
jatelji, nego pred prijateljima, i zato mi ti ne pružaj lepu — Da.
b utehu. — Onda i žene moraju primiti obe te veštine, a tre
Glaukon se nasrne ja i reče: ba im dati i veštinu ratovanja, i onda ih treba upotreb
— Ako nas tvoja rasprava, ο Sokrate, pogrešno ljavati za isto za šta i muškarce.
uputi, oslobodićemo te od ubistva i reći ćemo da si čist — Posle toga što si rekao, to se po sebi razume —
i da nisi varalica. Zato govori bez brige! reče on.
— Dabogme, i po zakonu je onaj ko je oslobođen — Ali možda će, prema našim običajima, mnogo šta
čist, pa ako je tako tamo, onda neka bude i ovde — rekoh. u našim rečima, i kad bismo uradili ono što pričamo, iz
— Onda samo govori — reče on. gledati smešno.
— Moramo, dakle, ponovo govoriti ο onome što — I to u velikoj meri.
c bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim. Ali možda — Šta misliš da je najsmešnije u svemu tome? —
bi bilo dobro i ovako: kad smo u potpunosti završili zapitah. — Zar nije to što žene treba da rade vežbe za
dramu muževa, da dovršimo i dramu žena/ naročito kad jedno sa muškarcima, gole, u vežbaonicama, i to ne samo
me ti na to pozivaš. b mlade već i stare, kao sada starci, iako su već naborani
III. — Za ljude, naime, čiji su priroda i odgoj ona i nisu više prijatni za posmatranje, a ipak rado vežbaju
6
kvi kao što smo rekli, nema, po mome mišljenju, nikakve u gimnazijama.
druge prave mogućnosti da imaju žene i decu, nego da — Zevsa mi, u ovim prilikama bi to zaista izgledalo
idu onim putem koji smo u samom početku odredili. 5 smešno.
A mi smo predvideli da takve ljude postavimo kao čuvare — Kad smo već prenaglili u svojim recima, onda
duhovitih
bojimo
podsmeha
ljudi,
7
šta
ne
stada. nam treba da se protiv ovakve promene u gimnastici ma mu-
i
govorili
— Da. c zičkom vaspitanju, a naročito u nošenju oružja i konjici.
d — Onda ćemo pri tome i ostati, pa ćemo sa tim — Pravo imaš — reče on.
uskladiti i njihovo rođenje i prvo vaspitanje i videti da li — Nego kad smo već jednom počeli da govorimo ο
je tako pravilno ili nije. tome, moramo ići dalje, sve do strogosti zakona, i mo-
13S 139