Page 99 - Platon - Država
P. 99
— On je sasvim budan. — Drukčija.
— Hoćemo li onda biti u pravu ako duhovno stanje — Mnenje se dakle odnosi na jedno, a znanje na
jednoga nazovemo saznajućim (gignoskontos) i sazna drugo, svako prema svojoj sposobnosti.
Tako
je.
njem (gnome), duhovno stanje onog drugog pomišljaju- c — Možemo li onda reći da se znanje prirodno od
—
ćim (doxadzontos) i mnenjem (doxa)?
što
to
jest
kako
i
da
jest?
ono
što
nosi
na
— Razume se. Ali možda je bolje jest, pre saznaje tako postupimo, nužno
da
što
no
— A kad bi se ovaj na nas ljutio zato što kažemo
da samo pomišlja, a ne saznaje, i kad bi poricao da go preduzmemo sledeće distinkcije.
—
Koje?
vorimo istinu, možemo li naći neki način da ga umirimo XXI. — Reći ćemo da moći, tj. sposobnosti, sačinja
e i da ga nekako ubedimo, ne govoreći mu otvoreno da nje vaju rod (genos) bića pomoću kojih mi činimo ono što
gov duh nije zdrav? možemo, kao što i sve drugo — prema svojim moćima —
— To bismo morali pokušati — reče on. čini ono što može. Mislim, na primer, da su vid i sluh
— Razmisli, dakle, šta bismo mu rekli. Šta misliš, sposobnosti, ako razumeš šta nameravam da kažem „vr
kako bi bilo da ga na ovaj način ispitamo: da mu kažemo sta bića".
kako mu nećemo zavideti ako nešto zna, ali da bismo ra — Da, razumem.
do videli da li zaista zna. Neka nam kaže ovo: da li onaj — Slušaj, dakle, kako ja mislim ο tome. Na tim
ko saznaje, saznaje nešto, ili ne saznaje ništa? A sada, sposobnostima ne vidim ni bcju, ni oblik, ni bilo šta dru
odgovori ti mesto njega! go slično tome što mnogi predmeti imaju i na šta ja gle
— Odgovoriću — reče Glaukon — da on nešto sa dam kad hoću da nađem razliku između nekih stvari, da
ili
sposobnosti
gledam
kod
znaje. d li je nešto to ovako šta je onako. i Zato ona čini, i po tome sam
na
za
šta
ona
samo
— Nešto što jeste ili nešto što nije? svaku od njih nazvao sposobnošću. One koje su određene
477 — Nešto što postoji. Jer kako bi se moglo saznati za isto i koje čine isto kažem da su iste, a one koje su
ono što nije? određene za druge ciljeve i koje drugo čine, nazivam
— Nije potrebno da to sa više strana ispitujemo, različnim? A ti? Kako ti radiš?
jer smo dovoljno ubeđeni da je potpuno biće (to pante- — Isto tako.
los on) potpuno saznatljivo (pantelos gnoston) i da ne- — Vrati se opet, prijatelju, — rekoh. — Kažeš li
biće (me on) ni na koji način nije saznatljivo? za znanje da je to neka sposobnost? Ili u koju vrstu ti
— Više nego dovoljno. njega ubrajaš?
— Dobro. Ali ako ima nečeg što istovremeno i jeste — U tu — reče on. — I to kao najjaču među svima
i nije, hoće li to biti između onog što apsolutno i bezu- sposobnostima.
slovno jeste, i onog što ni na koji način nije? e — A hoćemo li i mnenje ubrajati među sposobnosti,
— Između. ili u neku drugu vrstu?
— Hoće li onda znanje (gnosis) pripadati onome što — Nikako u sposobnosti — reče on — jer mnenje
jeste, dok će se neznanje (agnosia) ρυ nužnosti odnositi nije ništa drugo nego ono čime možemo da pomišljamo.
na ono što nije? A za ono što je između moraćemo potra — A malopre si se složio s time da znanje i mnenje
žiti nešto što je između neznanja (agnoia) i znanja (epi- nisu isto.
b steme), ako tako nešto uopšte postoji? — Pa kako bi razuman čovek mogao smatrati da je
— Svakako. nepogrešivo isto ono što i nije nepogrešivo?
— A ima li nečega što nazivamo mnenjem (doxa)? — Dobro — rekoh — jasno je da smo se složili u
— Kako da ne bi bilo? 478 tome da je mnenje jedno, a znanje drugo.
— Da li je takva sposobnost (dynamis) drukčija od — Svakako.
znanja (episteme), ili je ista? 169
168