Page 101 - Platon - Država
P. 101

—  A  u  onome  što  se  odnosi  na  mnoge  dvostruke                         —   Nužno  je  da  tako  kažemo  —  reče  Glaukon.
                        stvari?  Hoće  li  se  one  rede  pokazivati  kao  polovine  nego                  —   A  za  one  druge  koji  u  svakom  takvom  slučaju
                        kao  dvostruke? 52                                                            vide  ono  što  po  sebi  jeste  i  što  uvek  ostaje  isto  — hoćemo
                             —  Neće.                                                                 li  reći  da  oni  ne  pomišljaju,  nego  da  znaju?
                             —  A  stvari  velike  i  male,  lake  i  teške — hoće  li  one                —   I  to  nužno  sledi.
                        radije  primiti  te  predikate,  ili  one  koji  su  ovima  su­                    —   Pa  ako  je  tako,  onda  ćemo  za  ove  reći  da  cene  i
                        protni?                                                                  480  vole  ono  što  je  predmet  znanja,  a  za  one  da  cene  i  vole
                             —  Ne  —  reče  —  nego  će  uvek  svaka  od  tih  stvari                ono  što  je  predmet  mnenja?  Ili  se  možda  ne  sećamo  da
                        učestvovati  i  u  jednom  i  drugom.                                         smo  već  govorili 54  ο  tome  kako  ovi  poslednji  vole  lepe
                             —  Da  11  onda  svaka  od tog  mnoštva  stvari  pre jeste               tonove  i  boje  i  slične  stvari,  ali  da  ne  mogu  podneti  le-
                        nego  što  nije  ono  što  joj  se  pripisuje?                                potu  po  sebi  kao  ono  što  jest?
                             —  Ovo  mi  —  reče  on  —  liči  na  dvosmislenosti  ko-                     —   Sećamo  se  toga.
                  c     jima  se  zabavljamo  na  gozbama,  i  na  dečju  zagonetku  ο                     —   Onda  nećemo   pogrešiti  ako  ih  nazovemo  filo-
                        evnuhu  i  njegovom  hicu  na  slepog  miša,  u  kojoj  se  pi­               doksima   (prijateljima  mnenja),  pre  nego  filozofima 55
                        tamo  čime  ga  je  i  gde  pogodio. 53  A  i  stvari  ο  kojima  smo         (prijateljima  mudrosti)?  I  zar  će  se  oni  mnogo  na  nas
                        govorili  su  slično  tome  dvosmislene,  te  nijednu  od  njih               ljutiti  ako  budemo  tako  govorili?
                        ne  možemo  strogo  shvatiti,  ni  da  jeste  ni  da  nije,  da  li  je            —  Neće,  ako  poslušaju  moj  savet,  jer  liutiti  se  na
                        jedno  ili  drugo  od  toga,  ili  nije  ni  jedno  ni  drugo.                istinu  nije  legitimno.
                             —  Znaš  li  onda  —  rekoh  ja  —  kakvu  upotrebu  ćeš                      —  A  one  koji  rado  prihvataju  sve  što  istinski  jest,
                        im  odrediti?  Možeš  li  im  naći  bolje  mesto  gde  ćeš  ih  po­           moramo   li  imenovati  filozofima,  a  ne  filodoksima?
                        staviti  nego  što  je  ono  između  bića  (oiisia)  i  nebivstvo-                 —  Na  svaki  način.
                        vanja  (me  einai)?  Jer  nigde  se  neće  pojaviti  neko  mesto
                        koje  je  tamnije  od  nebića  da  bi  tim  stvarima  dao  više
                        nebivstvovanja,  niti  svetlije  od  bića  da  bi  im  dao  više
                  d      bivstvovanja.
                             —  To  je  cela  istina  —  reče  Glaukon.
                             —  Čini  se  da  smo  otkrili  da mnoge  uobičajene  pred­
                        stave,  koje  mnoštvo  prihvata,  ο  lepom  i  ο  drugim  takvim
                        stvarima  padaju  negde  između  onoga  što  nije  i  onoga  što
                        na  jasan  način  jeste.
                             —  Da,  to  smo  otkrili.
                             —  A  napred  smo  se  već  složili  u  tome  da  ako  se
                        tako  nešto  pokaže,  onda  ga  moramo  nazvati  „onim  što
                        se pomišlja",  a ne  „onim što se zna", a ono  što  luta u onom
                        međuprostoru   mopa  biti  uhvaćeno  sposobnošću  koja  se
                        i  sama  nalazi  između  (neznanja  i  znanja  —  prim.  prev.).
                             —  U tome smo se složili.
                  e          —  Prema  tome,  oni  koji  vide  mnoge  lepe  stvari,  a
                        ono  što  je  lepo  po  sebi  ne  vide,  i  koji  povrh  toga  nisu  u
                        stanju  ni  da  prate  nekog  drugog  ko  bi  ih  toj  lepoti  po  sebi
                        vodio;  oni  koji  vide  mnoge  pravične  stvari,  a  ono  što  je
                        po  sebi pravično  ne  vide,  i  tako  u  svemu  —  za  takve
                        ćemo  reći  da  ο  svemu  tome  imaju  mnenja,  ali  da  ο  tome
                        ο  čemu  imaju  mnenja  ne  znaju  ništa.

                   172
   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106