Page 76 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XI

KUBANSKA REVOLUCIJA

I druge zemlje sledile su ruski „izlazak iz mračnog doba”, menjajući postojeću konfiguraciju
vlasti u komunizam. Kuba je jedna od ovih „srećnih” zemalja.
Klasično objašnjenje razloga kubanskog komunističkog eksperimenta jeste da je Kuba bila
zemlja pogođena siromaštvom, rastrzana unutrašnjim problemima, koji su bili toliko intenzivni da je narod
bio prinuđen da traži promenu vlasti. „Postoji uvreženo pogrešno shvatanje da su događaji na Kubi bili
1
posledica niskog životnog standarda i društvene nejednakosti. Činjenice dokazuju da ovo nije istina.”
U stvari, Kuba je jedina od svih zemalja Latinske Amerike imala rast životnog standarda, a narod
je bio umereno prosperitetan. Kuba je među latinoameričkim zemljama bila:
- treća po procentu pismenih;
- prva u procentu obrazovanih;
- prva po najmanjoj smrtnosti;
- druga po broju lekara na 1000 stanovnika;
- treća po broju zubara na 1000 stanovnika;
- prva po broju automobila po glavi stanovnika;
- prva po broju TV-aparata;
- treća po broju telefona;
- četvrta po zaradama zaposlenih, i
- druga po prihodu po glavi stanovnika.

Kuba je 1958, pre uspostavljanja vlasti komuniste Fidela Kastra (Fidel Castro), plaćala svoje
službenike prosečno 3,00 dolara na sat, što je bilo više nego u Belgiji (2,70 dolara), Danskoj (2,86 dolara),
Francuskoj (1,74 dolara), Zapadnoj Nemačkoj (2,73 dolara), a nešto manje nego u Americi (4,06 dolara).
Posle revolucije, standard življenja na Kubi je opao, što se vidi i iz ovih komentara izdvojenih iz
američkih časopisa koji govore o Kubi:
„Ko god posmatra ulice, seti se da su one nekada bile pune automobila, a da ih je danas svega
2
nekoliko.”
„Iako su prehrambeni proizvodi ograničeni, oni su, ipak, kako-tako, dostupni. Drugi proizvodi se,
3
jednostavno, ne mogu kupiti. Takav sistem nestašice stvara pogodne uslove za crnu berzu.”
„Bez obzira na to koliko novca porodica imala, u kubanskom sistemu racionisanja one su sve
jednake, a taj sistem uključuje praktično celokupnu hranu i potrošnu robu.
4
Svaki Kubanac ima u snabdevanju i paket knjiga, po jednu za svaku kategoriju.”
„Radno vreme je dugo, nestašice su realne, a mnoge aktivnosti, slobode i svojine koje
5
Amerikanci smatraju neophodnim uslovom za sreću, ili su im zabranjene ili nedostupne.”
„Od revolucije, organizovana religija je vidno izgubila snagu. Najveća promena bilo je
6
preuzimanje škola, koje su uvek predstavljale veliki deo delatnosti Katoličke crkve.”
Jedan članak iz „Američkih vesti i izveštaja iz sveta” od 26. juna 1978. bliže objašnjava i
potvrđuje nestašice i strahote kubanskog „raja”:
„Nestašice hrane su način života Kastrove Kube. Najbolji restorani Havane veoma često ostaju
bez mesa i drugih osnovnih namirnica.
Pošto država poseduje gotovo sve, Kubanci su zapleteni beskrajnom crvenom trakom...
Većini radnika nedostaje motivacija, pošto su malo plaćeni. Često tri ili četiri osobe rade na poslu
koji zahteva samo jednog radnika.
Niko ne obavlja posao dobro. Ovde, na Kubi, radite samo ono što morate i ne brinete o kvalitetu
7
vašeg rada.”
Pisac knjige Unutar Kube, danas, Fred Vord (Fred Ward), bio je zabrinut zbog sumornih
pokazatelja sa Kube, posebno zbog toga što je ona nekada bila jedna od najprosperitetnijih zemalja Latinske
Amerike. Intervjuisao je mnoge Kubance i oni su imali problema oko odgovora na jedno jednostavno pitanje:
„Niko od upitanih nije mogao da odgovori na osnovno pitanje koje zaokuplja svakog proučavaoca
komunizma: Ako je sistem toliko uspešan i poželjan, zbog čega ne bi delovao bez masovne represije

76