Page 80 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

25
Kenedija, isto reagovali.”
Od dvadesetorice ljudi koji su prisustvovali tom sastanku, petnaestorica su bili članovi Saveta za
inostrane odnose.
Predsednik Kenedi, očigledno kasnije ubeđen da je na slici video projektile kojih na njoj nije
bilo, odlučio je da preduzme ozbiljne mere protiv sovjetske vlade. Pojavio se na televiziji i saopštio
Amerikancima da su u nekoliko kubanskih baza postavljeni „balistički projektili” koji mogu da ugroze i
delove Sjedinjenih Država. Pozvao je tada sovjetskog premijera Hruščova da sa Kube povuče „projektile”.
Kada je sledećeg dana „Njujork tajms” objavio priču o Kenedijevom govoru, ona nije bila potkrepljena bilo
kakvom slikom projektila ili raketne baze. Sledećeg dana, međutim, 24. oktobra 1962, te novine objavljuju
fotografiju navodnog „raketnog postrojenja” s potpisom „Projektili na lansirnim rampama”. Tobožnji
projektili nisu bili veći od tačke, ali „Njujork tajms” je tvrdio da su te tačke „rakete”.
Šta god bili objekti koje su Sovjeti imali na Kubi, oni su se založili da ih povuku do 28. oktobra,
26
uz „proveru Ujedinjenih nacija.”
Američka mornarica se spremila da na sovjetskim brodovima proveri da li su projektili zaista
demontirani i uklonjeni. Međutim, niko se nije iskrcao na sovjetske brodove da obavi takvu proveru.
Američki fotrografi slikali su sovjetske brodove koji su plovili pored njih, ali sve što se sa tih slika moglo
videti bili su tiradama prekriveni objekti nepoznatog sadržaja. Mediji su očas posla te objekte proglasili
27
„sovjetskim raketama”.
Mit daje Sovjetski Savez zaista uklanjao projektile ponavljan je mnogo godina. Čak 1982 (29.
marta) „Američke vesti i izveštaji iz sveta” donose sliku broda koji plovi i na palubi nosi teret prekriven
ciradom. Tekst ispod slike je glasio: „Sovjetski brod uklanja nuklearne projektile sa Kube u događajima iz
28
1962.”
Nije poznato samo - jer nikada nije otkriveno - kako su američka vlada ili američka štampa znale
da su ispod tirade bile baš rakete, posebno zbog toga što je jedan od uslova prilikom njihovog uklanjanja bio
da neko (osim Kubanaca) proveri sovjetske brodove koji su nosili nuklearni teret.
To znači da samo Sovjeti i Kubanci znaju istinu. A oni nisu, koliko je poznato, dali nikakvu
zvaničnu potvrdu da je ispod cirade zaista bio nuklearni arsenal, tj. da su tačke sa fotografija zaista projektili.
Ono što su oni izjavili može se svesti otprilike na sledeče: ukoliko američka vlada želi da veruje da su ti
objekti rakete, ona ima pravo da gaji takvo mišljenje. (Bilo bi, uistinu, glupo da Kubanci i Sovjeti priznaju da
su, u stvari, lagali ljude i da su se pod ciradama nalazili drveni sanduci koji su sadržavali ništa više od
običnog vazduha.)
Kasnije je otkriveno da je predsednik Kenedi, u okviru dogovora sa Sovjetima, Obećao da će
ukloniti rakete iz baza u Turskoj i u Italiji. Dakle, pošto su uklonjeni tobožnji projektili sa Kube, zauzvrat su
uklonjeni pravi iz Evrope.
Kenedi je tom prilikom pristao na još jedan uslov. Američka vlada je pružila uveravanja
Sovjetima i Kubancima da će se založiti da se ne dogodi neka nova invazija antikomunističkih snaga na
Kubu.
Kubanci, protivnici Kastra su, ne znajući za ovaj dogovor između Sovjeta i Amerikanaca,
naveliko kupovali oružje i brodove u Sjedinjenim Državama, pripremajući se za kontrarevoluciju na Kubi.
Kada su isplovili put kubanske obale, presrela ih je i zaustavila američka obalska straža. Brodovi i oružje su
im zaplenjeni.
Kastrov režim sada je bio zaštićen od invazije od strane obalske straže Sjedinjenih Država.
Ima mnogih koji veruju da je stvarni cilj „Kubanske raketne krize” bio sledeći:
1. ukloniti strateške projektile sa granica Sovjetskog Saveza.
2. garantovati opstanak Kastrovog režima, sprečavanjem moguće nove invazije.
Jedan od ljudi koji je shvatio da je američka vlast, u stvari, i stvorila Kastrov pokret i kasnije
nametnula njegovu vlast Kubancima, bio je predsednik Džon Kenedi. On je dao intervju „Njujork tajmsu”
koji je objavljen tek 11. decembra 1963. godine. Između ostalog, rekao je i ovo: Ja mislim da smo mi
osmislili, konstruisali i potpuno opremili Kastrov pokret, a da to nismo ni znali.
Zbog svoje uloge u uzdizanju Kastra na vlast, Herbert Metjus iz „Njujork tajmsa”, nagrađen je
unapređenjem u uređivački odbor ovog lista. A Vilijem Vilend je dobio važno mesto generalnog konzula u
30
Australiji.
Kastru je zagarantovana mogućnost da doslovno uništi kubansku ekonomiju svojim pogrešnim
idejama o efikasnosti komunizma. I njegovu vlast sada štiti obalska straža Sjedinjenih Država.
A predsednik Kenedi, koji je očigledno sve shvatio, bio je ubijen tri nedelje pre nego što je
„Tajms” objavio intervju.

80