Page 111 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika
P. 111

Vizija ispunjavajućeg posla van kuće koju žene imaju, često
            nije ništa više od puke iluzije. Većina poslova – uključujući i one
            pretežno muške – ni na koji način nikog ne ispunjava, jer su to
            prilično dosadni, rutinski, mehanički zadaci koji imaju samo jed -
            nu svrhu: mesečnu platu. Malo je poslova koji donose toliko za -
            dovoljstva kao što su roditeljstvo i briga o svom domu. Žena
            sva kako treba da neguje i podstiče one poslove u kući i van nje,
            koji će joj pomoći da izgradi svoj lični identitet. Ali malo je takvih
            dragocenih plaćenih poslova. Čak i sa najboljim poslom, zapo -
            slena žena na kraju će da žonglira sa bezbrojnim ulogama koje
            su joj date, i videće da će joj ostati malo ili nimalo vremena za
            ono do čega joj je najviše stalo. Ne samo da mora da radi, već
            mora da prihvati i muške stavove okrenute cilju i postizanju us-
            peha kroz takmičenje, što je već samo po sebi nezdravo – i za
            žene i za muškarce.
               Ciljevi zbog kojih se radi van kuće mogu da budu iluzija, ali
            njihovo dejstvo na porodicu nije. Tamo gde su nekada deca od-
            lazila od kuće u školu sa šest godina, sada, uz obdaništa koja niču
            kao pečurke posle kiše i majke koje čim uzmognu, decu tamo
            daju na čuvanje, sada imamo decu čije “školovanje” počinje već
            u prvoj godini! Pod obdaništem ne mislim na one starinske pred -
            školske ustanove gde su deca provodila par sati dnevno. Tamo
            nije bilo obroka, a dete je veći deo dana provodilo kod svoje
            kuće. To nije slučaj u modernim obdaništima.
               U Evropi, vrtići često postoje u blizini ili samoj fabrici gde
            majka radi, pri radnjama ili kancelarijama, ili bar toliko blizu maj -
            činog posla da ona može da skoči i obiđe dete tokom pauze i
            možda podeli s njim ručak. U našoj zemlji međutim, obdaništa
            su smeštena toliko daleko da bi majka i dete delili išta više od
            brzog pozdrava, dok ga ona požuruje i juri na posao sa koga će
            se vratiti, iznurena i namrgođena, osam, devet ili čak deset “is-
            punjenih” sati kasnije.
               U obdaništima, decu hrane stranci, a ne njihove mame. Ono
            što je priroda stvorila kao suptilni mehanizam u kome dete hrani

            110
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116