Page 114 - Dr.robert Mendelson - Prevare-moderne-medicine - Ispovest Medicinskog Jeretika
P. 114
suzbijenih osećanja, suviše zaštitnički, koji me odbacuju. Ne
moram da istaknem kako se ovim rečima gađaju ukućani kao
ciglama. Umesto da roditeljima i deci daju alatke za popravljanje
poremećenih odnosa, bačene definicije zamrzavaju procese miš -
ljenja, kojima bi ljudi došli do međusobnog razumevanja.
Psihijatrija je po svojoj prirodi, neprijatelj porodice. Psihijatri
hrabre svoje pacijente da govore ružno o članovima svoje poro -
dice. Ako se ovo pažljivo sprovodi, takve terapije mogu da sma -
nje napetost među, i u ljudima, tako da se postigne veća emo -
cionalna pokretljivost i mentalno zdravlje. Ali samo je mali broj
toga što se pažljivo i uspešno sprovodi, jer svakodnevno viđam
ljude koji idu na terapiju ali ne izlaze zdraviji sa nje. Kako da
uopšte budeš zdraviji kad te psihijatar zakuca pre no što si i otvo-
rio usta? Ako zakasniš na tretman, proglasiće te neprijateljski
raspoloženim. Ako si poranio, mora da si nervozan. A ako dođeš
na vreme, onda si kompulsivan! Tu nema pobede! Kada vidim
da mladi bračni par ide u bračno savetovalište psihijatru, mogu
da predvidim sa tačnošću kladioničara konjskih trka, da će sve
da se završi razvodom.
Garnizoni na porodicu navalentnih “eksperata koji pomažu”,
zapravo je sakate. Oni nude jako malo alatki za očuvanje po -
rodice. Zato što se krade od porodice njeno oruđe, porodica os-
taje bez izvora efikasne pomoći. Nije ni čudo što deca, čim dođu
do uzrasta za odlazak na koledž, ne mogu da dočekaju dan kada
će napustiti kuću. Ko bi još poželeo da ostane u kući gde su uku -
ćani bukvalno nesposobni za drugačije međusobne odnose, osim
za mehaničke, psihijatrijski pomodarske odnose koje prepo ru -
čuju eksperti po raznim časopisima?
Danas koledž i nije neki koledž ako nije udaljen od studen-
tovog doma bar jedan dan puta. Za nas je ideal da svi sa jedne
obale studiraju na drugoj. Stanovnici središnje teritorije imaju
dve obale da biraju. Ovakvo masovno razdvajanje porodica uk-
lanja svaku mogućnost uticaja i ostavlja dete potpuno “slo-
bodno” na milost i nemilost profesora, dekana i rektora. (Jedna
113