Page 59 - Swami Shivananda - Bog postoji

Mogu li naučni izumi da nas učine istinski srećnim? To je u ovom trenutku glavno pitanje. Šta
nam je nauka uradila?
Nauka je danas maltene uklonila vreme i prostor. Možete iz Indije da stignete u London za
samo deset sati. Kakvo veliko čudo! Ova planeta je postala jako, jako mala. Međutim, da li je
nauka zaista doprinela ljudskoj sreći? Odgovor je izrično ne, ne. Ona je umnožila ljudske potrebe
i luksuze. Ono što je danas luksuz već sutra postaje neophodnost. Ona je čoveka učinila
prosjakom.
Nauka je pronašla mnoge izvanredne stvari. Naučnici se danonoćno naprežu u svojim
laboratorijama da izmisle još mnogo toga. Međutim, nauka je učinila život vrlo složenim, a
borbu za egzistenciju veoma žestokom. Uvećala je uznemirenost uma. Nije doprinela miru
čoveka. Svi priznaju ovu čvrstu činjenicu. Naučnici su u dvadesetom veku ostvarili ogroman
napredak. Atomske bombe mogu da opustoše neku veliku zemlju u tren oka. Radio-aparati,
telefoni, telepatija, televizija, avioni bez pilota, mine, tenkovi, džepni tranzistori, bombe u
nalivperima i cigaretama, podzemni dvorci, v-bombe, lovački avioni, bombarderi,
protivavijacijsko oružje, gasne bombe, torpeda, podmornice – sve su to zapanjujuća čuda. No,
naučnici nisu poboljšali etičko stanje stanovništva. Nisu rešili probleme nezaposlenosti,
siromaštva, rata, gladi, razjedinjenosti među narodima i državama.
Nauka je analizirala čoveka. On bi po njoj trebalo da je stvorenje sastavljeno od različitih
fizičkih i hemijskih tvari. Pa ipak, nijedan naučnik još nije bio u stanju da sklopi te sastavne
hemijske elemente ljudskog tela u jedno homogeno biće koje živi, govori i postupa kao čovek.
Naučnici bombarduju atome, posmatraju kretanje elektrona u svojoj laboratoriji, troše čitav
svoj život u razumevanje prirode i tajne materije i energije, pronalaze mnoge stvari, izučavaju
zakone prirode; ali bez obzira na sve to, nisu u stanju da pojme misteriju tvorevine i Stvoritelja,
kao ni smisao života.

Nauka je nepotpuna

Naučnici su vrlo, vrlo zauzeti proučavanjem spoljnog sveta. Potpuno su zaboravili da
proučavaju unutarnji svet. Nauka vam pruža znanje isključivo o pojavnim fenomenima, a ne i o
Stvarnosti koja se nalazi iza njih. Nauka nije bila u stanju da reši osnovna pitanja: Šta je osnovna
građa sveta? Ko sam ja? Šta je konačna istina?
Nauka nam kaže da je krajnja svrha svega nepoznata, štaviše nesaznatljiva. Međutim,
Vedanta nas uči da je krajnja svrha Braman ili Beskrajnost, i da se To može realizovati putem
slušanja, promišljanja i meditacije. Naučnikovo znanje je ograničeno i površno. To nije stvarno
znanje o Istini. Naučnici su zadubljeni u prolazne pojave. Oslanjaju se na spoljne instrumente,
sočiva, itd., za svoje znanje. Njihove stare teorije oborene su novim teorijama. Njihovo znanje
nipošto nije tako nepogrešivo i ispravno kao znanje mudraca i jogija o Sopstvu.

Materija i duh

Nauka ne poseduje instrument pomoću kojeg bi prikupila natčulne, duhovne podatke,
odnosno one božanske činjenice koje postoje u suptilnom obliku, ali koje ne možemo da vidimo.
Istinita iskustva obuhvataju doživljaje iz tri stanja svesti, naime stanja jave, sanjanja i dubokog
spavanja. I zato Vedantin proučava sva ta tri stanja. On stiče autentičnije znanje putem
ispitivanja stanja dubokog spavanja. Ono mu pruža nit vodilju za postojanje četvrtog stanja,