Page 384 - Thomas Mann - Čarobni breg

ni sam nije znao da će ona i Peperkorn doći zajedno, udvoje, — pravio se bar iznenađen, kad
ga je Hans Kastorp sutradan posle njihovog dolaska pozvao tako reći na odgovornost.
»Ne bih znao da vam kažem gde ga je upecala«, izjavi on. »Očevidno neko poznanstvo sa
puta u Pirineje. Šta ćete, morate ga sad trpeti, razočarani Seladone, ništa vam ne pomaže.
Debelo prijateljstvo, razumete li. Čini se čak da im je i kasa zajednička. Neki teški bogataš,
prema svemu što čujem. Kralj kafe koji se povukao u miran život, a sobar mu neki Malajac,
silno bogatstvo. Uostalom, nije zacelo došao radi zabave, jer sem velikog zaptivanja kome je
uzrok alkohol, pati, kako se čini, i od opake tropske groznice, povratne groznice, razumete li,
koja se uporno vuče. Moraćete imati s njim strpljenja.«
»Molim, molim«, reče Hans Kastorp s visine. »A ti?« pomisli u sebi. »Kako se ti osećaš?
Ako svi znaci ne varaju, sasvim nezainteresovan nisi baš ni ti, udovče plavih obraza sa
svojim realističkim uljanim slikama. Hoćeš, čini mi se, da mi se podsmehneš, a u stvari mi
smo u neku ruku sapatnici, s obzirom na Peperkorna.« — »Čudan tip, zaista originalna
pojava«, reče on glasno, ocrtavajući gestom lik. »Snažan i jadan«, produži on glasno, »to je
utisak koji ostavlja, bar na mene je takav utisak učinio danas za vreme doručka. Snažan pa
ipak jadan, tim pridevima bi ga, po mome mišljenju, trebalo okarakterisati, mada ti pridevi
ne idu obično zajedno. On je, dakako, velik i širok i voli da stoji raskrečenih nogu, sa rukama
u vertikalnim džepovima svojih pantalona — oni su kod njega, kao što sam morao
napomenuti, vertikalno skrojeni, ne postrance, kao kod vas i kod mene i uopšte kod viših
društvenih klasa — i kad tako stoji i izgovara nepčano glasove na holandski način, onda
neosporno ima u sebi nečeg snažnog. Ali njegova brada je retka, duga, ali retka, da bi se

dlake mogle gotovo izbrojati, a i oči su mu male i blede, upravo bezbojne, ne mogu da to ne
pomenem, i ništa ne koristi što se stalno trudi da ih što više iskolači, usled čega mu se
stvaraju na čelu krupne bore koje se kraj slepoočnica penju, pa zatim horizontalno teku preko
čela — preko njegovog visokog, crvenog čela, znate, oko koga se skupila bela kosa, duga,
doduše, ali proređena, — a oči, ma koliko ih širio, ostaju male i blede. Njegov zatvoreni
prsnik daje mu nečeg svešteničkog, iako nosi karirani redengot. Takav sam ja utisak jutros
stekao.«
»Vidim da ste ga uzeli na nišan«, odgovori Berens, »i da ste dobro osmotrili sve njegove
osobine; to vam je pametno, jer ćete morati da se pomirite s njegovim prisustvom.«
»Da, svakako da hoćemo«, odgovori Hans Kastorp.
Mi smo njemu ostavili da približno nacrta figuru novog, neočekivanog gosta, i on to nije
rđavo uradio, — ni mi ga ne bismo mogli mnogo bolje prikazati. Njegova osmatračnica je
zaista bila vrlo povoljna: znamo da je on za vreme Klavdijina odsustva došao u blisko
susedstvo »stola boljih Rusa« i da je njegov sto stajao naporedo s ruskim stolom — samo što
je ovaj drugi bio pomeren malo prema vratima od verande — a kako su Hans Kastorp i
Peperkorn sedeli za užom stranom svoga stola i kako su te strane bile okrenute prema
unutrašnjosti dvorane, to su se njih dvojica našli tako reći jedan pored drugog, Hans Kastorp
malo iza Holanđanina, što mu je olakšavalo neupadljivo ispitivanje, dok je gospođu Šoša
mogao da posmatra samo iskosa, imajući pred sobom tri četvrtine njenog profila. U dopunu
njegove uspele skice trebalo bi dodati da je Peperkornova gornja usna bila obrijana, da mu je
nos bio velik i mesnat, a usta takođe velika i zbog nepravilnih usana čisto rascepljena. Ruke
su mu bile doduše prilično široke, ali sa dugim, šiljatim noktima, i on se služio njima pri
govoru — a govorio je neprekidno, samo što Hans Kastorp nije mogao potpuno da shvati
smisao njegovih reči — služio se njima za naročito podešene gestove koji su održavali
pažnju u napetosti, za delikatno nijansirane, prefinjene, tačno određene i čiste civilizovane
gestove jednog dirigenta, pri čemu bi savio kažiprst tako da s palcem čini krug ili raširio dlan