Page 108 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 108

три напред поменуте биљке: анасон, морач, ким и ова четврта, мироћија, засебно


              или  све  заједно,  чине  групу  биљака  које  крепе  стомак  и  терају  га-сове,  чиме
              побољшавају  варење  код  слабих  организама.  Миро-ћија,  исто  тако  као  морач,


              изванредно  делује  против  штуцанм,  и  то  узета  као  чај.  Нарочито  код

              нервознихљуди. код којих умањује, па и прекида сасвим штуцање, и повраћање. И

              стари  Јевреји  и  стари  Грци  употребљавали  су  ову  биљку  као  зачин  због  њеног

              мириса.  Народ  на  селу  је  добро  познаје,  наши  варошани  такоће,  због  чега

              нарочити опис није потребан. До-зирање је исто као код морача и кима.




              5. КРУПНА И СИТНА БЕЛА РАДА

              Протав грчева и болова, а нарочито против упорног изо-стајања апетита, који се

              ничим не поправља, нарочито код груд-них болеспика и туберкулозних, као једно

              од врло добрих сред-става може послужити јак чај од беле раде (ситне и крупне

              врсте), који се узима изван оброка, у сваком случају пре јела, а не после јела као
              што се пије обичан чај.



                   Овај чај се справља од две пуне кашике цвета и шоле кљу-чале воде. То се
              оставља  да  кисне  читав  један  час.  Затим  се  про-пели  притискивањем —  да  чај

              буде  јак.  Ако  је  неком  тешко  попити  овај „чорбуљак",  Леклерк  препоручује

              прашак од беде раде истрљан са шећером, у количини 3—5 грама (по пола). Тре-
              6а узимати по 6 прашкова за 24 часа. За апотекаре би рецепт оваквог прашка био

              следећи:

              Праха од цвета крупне или ситне беле раде 3 грама Шећера .............. 1 грам

              За један прашак. Узети шест прашака дневно с водом.

              Изгледа мало невероватно али је истина да наши људи, и то они са села, не знају
              која је то биљка кад им се покаже цвет, а сваки час га ногама газе. Варошани су
              отишли  такоће  у  другу  крајност:  они  знају  за „камил-теј",  али  на „белу  раду"
              такоће ве могу да се сете док им се не покаже сама биљка, или не каже њихово
              „камил-теј". Један пример више како могу просте ствари да се не знају или да се
              изопаче кад се неки туђиназив одомаћи



              6. КОРИЈАНДАР


                  Папрнц,  паприч,  кишнец. —  Ова  биљкаје  из  фамилије  ам-реластих  билака.
              Расте  по  усевима  око  Алексинца,  цвета  у  ју-т  н  јулу.  Кад  се  исуши,  губи
              непријатан мирис и тежак задах
   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113