Page 108 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 108
три напред поменуте биљке: анасон, морач, ким и ова четврта, мироћија, засебно
или све заједно, чине групу биљака које крепе стомак и терају га-сове, чиме
побољшавају варење код слабих организама. Миро-ћија, исто тако као морач,
изванредно делује против штуцанм, и то узета као чај. Нарочито код
нервознихљуди. код којих умањује, па и прекида сасвим штуцање, и повраћање. И
стари Јевреји и стари Грци употребљавали су ову биљку као зачин због њеног
мириса. Народ на селу је добро познаје, наши варошани такоће, због чега
нарочити опис није потребан. До-зирање је исто као код морача и кима.
5. КРУПНА И СИТНА БЕЛА РАДА
Протав грчева и болова, а нарочито против упорног изо-стајања апетита, који се
ничим не поправља, нарочито код груд-них болеспика и туберкулозних, као једно
од врло добрих сред-става може послужити јак чај од беле раде (ситне и крупне
врсте), који се узима изван оброка, у сваком случају пре јела, а не после јела као
што се пије обичан чај.
Овај чај се справља од две пуне кашике цвета и шоле кљу-чале воде. То се
оставља да кисне читав један час. Затим се про-пели притискивањем — да чај
буде јак. Ако је неком тешко попити овај „чорбуљак", Леклерк препоручује
прашак од беде раде истрљан са шећером, у количини 3—5 грама (по пола). Тре-
6а узимати по 6 прашкова за 24 часа. За апотекаре би рецепт оваквог прашка био
следећи:
Праха од цвета крупне или ситне беле раде 3 грама Шећера .............. 1 грам
За један прашак. Узети шест прашака дневно с водом.
Изгледа мало невероватно али је истина да наши људи, и то они са села, не знају
која је то биљка кад им се покаже цвет, а сваки час га ногама газе. Варошани су
отишли такоће у другу крајност: они знају за „камил-теј", али на „белу раду"
такоће ве могу да се сете док им се не покаже сама биљка, или не каже њихово
„камил-теј". Један пример више како могу просте ствари да се не знају или да се
изопаче кад се неки туђиназив одомаћи
6. КОРИЈАНДАР
Папрнц, паприч, кишнец. — Ова биљкаје из фамилије ам-реластих билака.
Расте по усевима око Алексинца, цвета у ју-т н јулу. Кад се исуши, губи
непријатан мирис и тежак задах