Page 113 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Слично овој ангелици, казао је др С. Петровић, може се употребити и расковник,
мушки расковник, с којим је народ правио разне враџбине: да може да отвори сва-
ка врата или да сруши сваки зид, тј. да уклони сваку препреку.

Ангелика или кравовац (шивиз), корен св духа, постоји као права ангелика која
расте по високим местима, тј. такозвана архангелика, од које се за лечење узима
корен. Врло јој је сродна, и налик на њу, ДИВЉА*

Корен цраве ангелике је гранат, дебео, споља мрк, унутра бео. Двогодишња је
Амрели су крупни, готово округли, с много длакавих кракова. Аишће је два до
три пута перасто дељено, с јајастим или понајвише ја-јастоланцетастим
режњевима. Вршни су листићи цели или на троје исе-чеви. Доње је лишће на
рукавцу. Стабло је усправно, ижлеблено, наврху гранато и високо до преко метра.
Време цветаља: јул—септембар.

10. КИЧИЦА

Грозничава трава, зимничарка, китица мала, грчика, грко зеље, гросничавка, трава
од грознице, кичица црвена, златни гричак. — Поред других, врло добрих особина
којима је обдаре-ва ова билка — наиме, употреблава се против грознице и ватре, о
чему ће бити говора — она има и ту особину да покреће на рад органе за варење,
подстиче их да луче сокове за варење и уми-рује болове код нервозних болесника

Употребљава се као чај у дози 30 грама на литар воде, или оо тинктура по 2—
10 грама дневно (до 200 капи). Или као ис-шарен водени расо (талог од испареног
воденог расола), у коли-чвни од 1/2 до 1 грама дневно — наврх ножа. Све пре јела.
Постоји више врста овог рода: ниска, узанолисна, прибреж-оа итд., али је
главна наша обична кичица, која је карактери-стична по томе што су јој сви
цветови (ките) на истој висини.

Кичица је летња биљка наших предела, с црвеним цветићима, ус-правним стаблом
чак до 3 дециметра висине, које се најчешће грана усвом делу. Доње јој је лишће
широко јајасто, прави при дну Јелну „розету", убор, а горље парно, удалено једно
од другог, облика ЈгЈастог до дугуљастоги танкопродужног. Цвеће је боје јарко до
тамноцрве-већином многобројно на једном врху гроздане дршке. Оно нема
етељке,

Збивено је. Сва је биљка глатка. Расте по ливадама и песковитим мести-ма, на
пропланцима. Цвета у јулу и августу. Горког је укуса. Званнчио се тражи као
Негћа сепгачги пипопв. У медицини се употреблзва рас-цветана биљка. Раније је
била позната као Негћа (— трава про тив грознице. У старој српској фармакопеји
играла је велику улогу, јер је улазила у састав разних горчина и капљица ).
Припада роду линцура и може да замени праву лин-цуру (генцијану).

11.ЛИНЦУРА

Угарска сириштара, горчица, равен, гореч, горки корен, зе-л>е од срца, срченик.
— Разноврсност назива говори о томе ко-лико је ова биљка популарна у народној
медицини.