Page 114 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Употребљава се корен. Улази у састав многих лекова, или се може дати и сам код
слабог стомака и кад се скупљају у стомаку и цревима ветрови. Још боље је ако то
стоји у вези с малокрвношћу, скрофулозом, слабим костима и грозницом
болесника. Према анализама савремене науке излази да су у ко-рену наћене
материје разнога рода: три шећерасте, два фер-мента (који изазивају врење); једна
материја која оксидише, једна есенција и пектин; раније, кад је ствар посматрана

јед-ноставније, држало се да у корену има горке материје, безуку-сне материје и
миришљаве материје, која се брзо испарава и која „у већој количини тера на
повраћање и опија (занесе) чо-века" (др С. Петровић). И обрнуто, у алкохолном
раствору као горко средство показује оживљавајуће деловање, рефлектор-но, у
случају клонулости с губитком свести и потпуне слабо-сти (несвестице и колапса)

Раније се сматрала, а и сада, као најдрагоценији горки лек (тоничан) за поправку
слабог стомака. „У великој дози,
нарочито кад је свежа, линцура се не да-је, јер јако дражи стомак и тера на
повраћање. Зато се не даје кад је стомак у успаљеном стању." Због тога треба
пазити на прописане дозе, а оне су следеће:Линцурин корен у облику прашка: 1—
5 грама дневно (пре-ма узрасту и јачини болесника). Или се сдрема расо: по 3 гра-
ка на шољу хладне воде; то стоји четири часа, и онда се про-неди. Исто тако даје
се и тинктура: по 30—50 капи пре јела, двапут дневно. Сируп се спрема од чаја
корена и даје се по 50—100 грама дневно. А вино од линцуре спрема се на овај на-
чив: 30 грама корена у литру белог вина кисне десет дана; то се процеди и даје по
1—2 чашице за ликер, до 4 чашице дневно, вре јела.

Као ова линцура могу се применити и све друге врсте рода генцијане, па и
ситније, као што су отодавка (Сеп-папа уета), прострел, сириштара, које народ
употребљава, али су слабијег деловања.
Има више врста линцуре: са жутим, црвеним или плавимветои, затим „угарска"
(управо панонска). тачкаста, крсната, ливадска, „ладна", кратка лин-1ра (без
стабла), баварска, мала, пролетна, „лежећа", меху-рава, снежна , горка, пољска,
нежна, кепец-линцура

Од свих њих најлековитији уе корен жуте линцуре.

Расте то брдима, цвета од јула до септембра. Корен је дуговечан, лвбво. лугачак,
ваљкаст и гранат. Цветови су жуте боје, усамлени на Т гране или у бокору,
жбунасто на стаблу насаћени (на коленима). лишћеје с 5—7 нерава који су на врху
примакнути. Доње лншће при корену је крупно, елиптично и има дршку. Стабло
је право, усправно, расте ло исвве 0,6—13 метра, дебело је, једноставно и шупл>е.

12.РУЗМАРИН

Ррввариново лишће подстиче стомак на рад. Леклерк твр-лл је добијао добре
резултате од чаја, у дози 5:100 грама, који су били сасвим клонули услед тифусне
е, грипа итд., као и ослабелог стомака услед великих физичких и интелектуалних.

Некада је био јако хвал»ен. Рузмарин улази у састав мири-шливог вина и
миришливих балзама за трљање и такозваног оподелдока. Проф. Партирије и