Page 152 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

апотекама и сад продаје, и обично се даје као помоћно средство за истеривање
глиста или као благо средство за чишћење."

Дакле, овај лек, спремл»ен на изложени начин и у тачно од-рећеној дози,
остаје добро и благо средство за чишћење. Код деце која болују од великог кашља
стишава и кашаљ и грчеве. те се тако избегавају многи други отровни лекови
којима их кљука њихова брижна околина.

Бресква је лепо дрво. Цвета пре него што олиста, у јужним краје-вима врло рано.
На северу цвета крајем марта или у априлу.

9. ШЉИВА

Слива маџаруша, цепача. — Пол Картон, чувени дијетичар, а по њему и Леклерк,

истичу грешке које се чине приликом при-мене шљиве као лека. „Обично се каже

болеснику који пати од затвора: Једите, човече, шљиве!' — али му се при том не

каже ни кад ни како. Уопште, оне се узимају као посластица, пошто су обично

добро скуване, добро зашећерене, па чак и преливене вином." Све је то погрешно.

Шљиве не треба узимати зашећерене, нити оне смеју задржати своју киселину,

нити их треба јести као компот после јела, већ само на празан стомак. Може се

рећи да у лечењу болести црева шљива служи као идеалан регулатор црев

не циркулације и апетита, као средство за угушивање кужног мириса измета и за

подстицање црева на рад, кад се то никаквим механичким путем не може постићи.
Наш народ узимао је шљиве као чуркану чорбу (дрвеним чуркалом и вртњем по

лонцу кида-ли су се сви меки делови скуване воћке и добијала се мека, ретка
каша), дакле, као јело у почетку оброка, и то је давало добар ре-зултат. Да би се

добило оно што се од шљиве тражи, тј. да буде лек а не компот, а у првом реду да
се шлива лиши свога шећера и киселине, поступа се овако: осам до двадесет

комада шљива за-секу се увече ножем с једне стране и тако нарезане оставе да

кио-ну преко ноћи у доста воде. Та се вода сутрадан ујутру проспе. Затим се

кувају у другој води, и то кување траје 2 часа. За то време вода се промени опет

неколио пута (3 пута), али се замењу-је увек врућом а не хладном. Тако скуване

шливе узимају се пре јела, без шећера. Не као што је данас уобичајено — после

јела, и то слатке! У случају лењих црева шљиве се могу кувати и са сеном

(„сенеблатом" — количина узета у прсте), или с кимом. Добро је једнаким

количинама шљива и смокава додати малу дозу сенеблата, све то саЈ^лети и