Page 156 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 156

13. ЈАГОДА


                 Јагода  дивља,  шумска. —  Примена  зависи  од  тога  шта  се  жели  постићи:
             користи се плод, лишће или корен.

                 1) Као средство које јача и крепи органе за варење код осо-ба које показују
             наклоност  ка  затвору,  јер  појачава  таласање  прева  за  бол.и  и  бржи  рад —
             употреблава се плод јагоде.

                 Да не бисмо улазили у све појединости, изнећемо укратко за-што су јагоде
             добре: у њима има шећера „левака" — остали је шећер „дешњак" — има креча,
             других минерала, гвожћа и сали-дилне киселине; оне поправлају крв — те су
             добре  за  оне  који  пате  од  гихта,  од  склерозе  крвних  судова,  од  повећаног
             крвног притиска, од пунокрвности и „јаке крви", јер, каже се, њихов сок, кад
             се убризга у крв, чини крв мање лепливом или мање спо-собном да се усири.
             Зато су јагоде добре и као јело, а тако исто • као чај, у дози и густини каква се
             хоће.

                 2)  Напротив,  код-пролива  може  се  употребити  лишће  и  ко-рен  шумске
             јагоде као средство које стеже. Исто тако код оних болести код којих црева
             луче многе слузи и могу довести до то га да овакво стање постане хронично. У
             лакшим случајевима про-писује се и одвар од корена, у дози 15 грама на шољу
             клучале  во-ле,  а  у  озбиљнијим  случајевима  одвар  по  овоме  рецепту  Блек-
             оерна:

                 Зеленог        листа        дивље         јагоде        ......           375        грама
             Ракије .............. 1150   „
                 Треба кувати све то док се течност не укува до 550 грама, нешто више од
             пола литра. Узима се по једна кашичица свака три или четири сата.
                 Употребљава се чај од семена спанаћа, у количини 5—10 гра-ма за једну
             шолу, као добро средство за столицу код затвора.




                 15. ЦРНИ ЈАСЕН



                 Из засечене коре црног јасена, или других родова јасена (нај-бола је врста
             сицилијански јасен), или и кад кора није засечена, тј. сам по себи цури сок,
             једна  врста  смоле,  који  кад  се  згусне  представл.а  такозвану  ману.  Ова  мана
             може бити облика сузе, тј. да виси као дугачко, бело, ломливо дрвце (смоласт
             „сулундар"), и мана раздвојена, која је избила у малим „сузама", спојеним из-
             мебу себе једном меком и светлом материјом.

                 Мана  садржи  у  себи  лековит  састојак  који  се  зове  манит  и  који  је  једна
             врста  шећера .1Употреблава  се  као  благо  средство  за  чишћење,  код  деце,  у
             дози од 10 до 15 грама у млеку, или у клизмама (клистиру), каши-чицама док
             не почне да дедује. Мана се може спремити у оваквим облицима:

                 1) Као сируп мане даје се деци кашичица:

                 Мане „сузне" врсте .........  50 грама
                 Врућег млека ........... 200   „
   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161