Page 206 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 206

Топли облози изазииају притицање крви, проширење крв-них судова и лабавлење
              напона  у  дубини.  Од  унутарњих  хе-мијских  лекова  у  том.моменту  нема  много
              користи,  јер  се  они  обично  поврате.  Једино  се  могу  применити  лекови  који
              помажу да камичак клизи (кроз пролаз у црева) и омогућују избацива-ње, а то су
              зејтин и глицерин. 0 зејтину смо већ говорили. Гли-церин се узима као и зејтин,
              али не у тако великој дози, него у много мањој, наиме 10—20—30—40—50 грама.

              Он привлачи један део воде у црево, разблажује жуч и утишава грчење отвора и
              улаза у црево. Али се већа доза од ове не сме давати јер може да шкоди.

              Од  других  унутарњих  средстава  поменућемо  још  опијум.  Треба  га  давати  у
              клизми. Доза му је толико мала да нестручан човек треба да о томе води много
              рачуна:  износи  највише 20-капи  просте  тинктуре  опијума  за  време  од 6  до 8
              часова. После се та доза, ако болови не престану, може поновити. Али опи-јумске
              капљце затварају, па је, ако се болови и дале јављају, боље прибећи кодеину, у
              дози 0,02 грама, и давати га или кроз уста или кроз чмар у задње црево (клизма).

              Поред ових лекова морамо поменути већ свима познати         I аспирин. И он се
              овде примењује с успехом, с чајем од нане или с млеком, ако се оно подноси, или
              с  мало  киселе  воде. (Исто  тако  антипирин.)  На  уста  или  у  задње  црево.  Кад
              престане пов-раћање, може се узети горка магнезијумова со у количини 16 грама
              на 100  грама  топле  воде (по 1—2—3  кашичице  ујутру  у  млакој  води,  само
              једанпут). Ако се покаже да је жучни пут запушен потпуно и појави се жутица,
              која  за  две  или  три  недеље (па  и  за  месец  дана)  не  пролази,  онда  је  најбољ
              подврћи се операцији. Значи да се жучни камен код тог болесника не раст-вара, не
              распада,  углавио  се  и  мора  се  вадити  операцијом.Да  се  пак  понеки,  релативно
              трошни жучни камен може ипак растворити и распасти, о томе данас нема сумње:
              то  је  научно  доказано.Да  би  се  њихово  распадање  помогло,  дају  се  лекови  које
              смо већ навели:

              1) Есенција, терпентинско уље.   2) Биљна средства за лучење жучи, наведена у
              овој глави.   3) Зејтина у дози 20—30 грама сваког јутра, или глицерина по 10
              грама  исто  тако (са  соком  од  лимуна  кад  се  узима  зејтин).   4)  Салицилат
              натријума („брат"  аспирина),  по  пола  грама (2 X  за 24  часа); 5)  Дијета:  чешће
              узимање оброка у размаку од 2 и по до 3 часа. Није добар ни булон од меса ни
              много меса. Добро је млАо, ако се подноси. Мале количине меса печеног на жару,
              • танко исеченог, пасиран кромпир, добро печена погача, чај, прави или од нане,
              уз јело или после јела, мед ако се подноси. Шира од грожћа може се слободно
              узимати после напада и у реконвалесценцији.  Не треба никад заборавити да је
              болест  јетре  и  бешике  са  жучним  талогом  у  исто  време  и  општа  болест  целог
              организма, тако рећи крвна болест. Због тога мора се предузети на првом месту
              дијета и пречишћавање крви од отровних састојака. При томе помажу минералне
              воде у Врњцима, Рогашкој слатини, Вишиу. Карловим варима итд.

              1   У  клиникама  и  великим  болницама,  санаторијумима,  врши  се  та-козвано
              дванаестопалачно  цревно  испитивање  и  оиећивање  жучи (1ића§е  ДиоДепа!)*,
              помоћу кога лекари заклучују да ли је запушен само пролаЗ из бешике у црево
              ИАИ је запушена и сама бешика, те има ли или нема ретке и густе жучи.
   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211