Page 210 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Српског назива код др С. Петровића нема; код Стипанића такоће.
Лековитост ових двеју биљака утврћена је и призната тек у новије време.
Њихово деловање је подједнако, а основано је на својству да чисте и терају на
мокрење. Према томе, њихова је примена нарочито основана код болести бубрега,
јетре и бо-

1
За разлику од правог зимзелена, који расге као лоза, с танким вијугавим стаблом
и лубичастим цветом — ја сам ову билку назвао зел.ем, како због њеног стабла и
зељастог лишћа тако и због плода (чауре).
I у трбуху које прати водена болест. Лекови од њих пове-ју избацивање урее
(најопаснијег састојка у крви кад га мше него што треба) и соли из тела. Тако су
ове биљке времено средство за избацивање урее, соли, азота и непо-
жјшвОне воде.
Употребљава се чај, у дози: 10 грама •на шољу (5:100), и
2—3 шоље дневно. Или као тинктура: 10, 15 или 20 капи јеајшвуг или двапут
дневно (Лепер).

Ове биљке имају лишће с дугачком дршком; прва има округло ли-копљасто-
клинасто. Корен им је донекле пузећи, стабло усЈфнвио, а пвеће на врху у кити, у
грозду. Код прве је цвеће бело, а код лфипс јарко црвено. Време цветања: јун и
јул. Расту по маховинастом, шумском тлу, мећу сеновитим четинарима.

7. ПРИМОРСКИ ЛУК

Првпада фамилији перуника, доста је познат и за своје де- има да захвали
специјалном састојку — сциларену. Де-твузе код отока јетре као средство за
мокрење и јачање срца. Лит је оток настао услед срчане мане или слабости

бубрега, је такоће на свом месту.

Најзгоднији облик употребе је прашак, у дози 0,3 до 0,9 иф—а лневно. Употреба
неосушеног, сировог приморског лука дв: забрањена, јер изазива омртвлавање
живог меса (ткива), а дсАује поволно на крвоток. Исто је тако лековита и његош
ризбдажена тинктура, у дози 1—3 грама дневно (20—50—60 к——)„ али чим
преће 4 грама, постаје отровна. Ту готову тињстру треба разблажити још у пет
1
делова алкохола и онда да-—— 10 до 15 капи — 3—4 пута дневно .
:
Т Француској су за оваква стања (оток у трбуху услед болеСти. в) ове
комбинације које се дају болесницима:

8. ЦРНИ АУК

Баш зато што је средство за лучење мокраће црни лук је пригодан за лечење
увећане количине воде у трбуху као после-дице болести јетре: „да смањи оток
трбуха и изгони мокраћу". Садржи и витамин С (Це).Али како он надима црева,
што је познато одвајкада, и лекарима старога доба, и од њега рћаво мирише дах —
поде-сније је узимати га у облику тинктуре него сиров. А још боље у облику
алкохолатуре, која се добија на тај начин што се свеж лук изгњечи, потопи у
подједнаку количину (по тежини) 90%-ног алкохола и држи у њему 10 дана.
Потом се узима 3—5 кашичица дневпо.Исто се тако с успехом може применити и