Page 273 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem

Подагра је била позната и описана одавно. Од ње су патилн крал>еви и
филозофи, богаташи и сиротани, и песници. Подагра долази од грчке речи
подос, што значи нога, и агра — ухваћен, обузет, жртва; дакле, подагричан
је онај који има болове у но-гама. Реч „" (гут), уместо подагра, појавила се
на Западу у књигама још у IX столећу и од тога времена француски и
други научници стално су понавл>али тај назив. Енглези кажу „гут",

Немци „гихт", Италијани и Шпањолци „гота". Освештана столећима, реч
„гут" постала је класична; природно је да је треба сачувати — како каже
Француз професор Лепер. Први наш лекар који је усвојио код нас реч
„гихт" био је мало ле-њив. Руси кажу „подагра", Грци су нам ту близу
били и остали, значи да је та реч и код нас позната. Стога и ја сматрам да је
бо-ља. Узмимо реч „подагра", кад већ нисмо узели западњачку реч „гут".
Уосталом, то не мења ствар: гут или гихт — свеједно је.
Дакле, подагра већим делом зависи од недовољног рада је-тре као и од
оних преображаја који се врше у крви и соковима нашега тела (хемизма).
Подагра се најчешће показује у зглобу палца на нози измећу прста и
стопала — болом, отоком, црве-нилом, ширењем спољних вена. Али уз ове
појаве иду и друге:
неки пут температура, појачано мокрење и појачана слузавост јсзика,
стомака и осталих органа за варење — као доказ да не-што пије у реду. У
дал»ем току болести у зглобовима се таложе разне соли (мокраћна
киселина итд.),. зглобови задебљавају, заокругљују се и не крећу слободно:
постају шантави и губе природни облик (деформишу се). То је већ
хронично стање.
Према томе, у акутним случајевима имамо да се боримо против тих
симптома — болова, отока, црвенила — локалним
средствима: облогама, ни много топлим ни много хладним, пре-ма томе
шта се подноси. Чак и пијавицама (само 2—3 на броју), чистим, на
отеченом зглобу. Затим долазе масти. У оваквим случајевима у самом
почетку није лако увек одредити да ли имамо чисту подагру или
реуматизам (акутан или стари подлу-ћен), или неко обољење локалног
нерва. Због тога су допуште-не масти које умањују бол. Те су масти по
саставу исте као и масти за хроничан реуматизам — зато њихов састав
треба по-тражити у одељку о реуматизму.
Ипак овде морамо учинити изузетак и поменути једну маст која најболе
помаже, а чији главни састојак улази у све могуће масти које се продају
1
без рецепта, као разне „алге" итд. Та је маст састављена овако:
Али је ту важно и правило: не употребљавати за мазање коже више од
5 до 6 грама (једну кашичицу) дневно.

Говорили смо о ментолу. И он се ту може применити као додатак
горњој смеши:

Салицилата метила .......... 5 грама

Ментола .............. 1 грам

Вазелина .........'.... 25 грама