Page 277 - Vasa Pelagić - Lečenje lekovitim biljem
P. 277

могу  се  давати  с  неким  чајем  или  млеком,  што  у  последње  вре-ме  и
              препоручују научници.

              Пргшедба:  .Ако  се  дају  хемијски  лекови,  онда  треба  посту-аати  по
              следећим правилима, да би се избегли даљи надражаји стомака, који је јако
              осетљив код подагричара.

              Свима  поменутим  хемијским  лековима,  изузимајући  аспирин,  треба
              додавати соде бикарбоне; или их размешане у сирупу лавати у сдабом чају
              од  липе  или  у  води  од  салате,  која  чини  да  у  стомаку  делује  мекше —
              сирупа  у  дози  до 80  грама.  Вода  од  салате (истуцане)  има  особину  да
              стишава, захвалујући својим састојцима (лактицину). Даље, вода од салате
              може се по-мешати с антипирином, пирамидоном, кинином и опијумом и
              тиме чак појачати њихово деловање.

              Прећимо сад на бил»не лекове који се дају чисти.




              1. ВРБА

              Бела  и  друга  врста,  блиска  црвеној  и  ракитној  врби —  вита  врба. —
              Употреба коре од врбе као лека мора да је старог да-тума. Научна хемијска
              анализа  показала  је  да  у  њој  поред  оста-лог  има  особите  материје,
              салицина. Чак је и дивље хотентотско племе употребљавало кору од врбе
              против болова. Кора од врбе може заменити кину, како у унутарњој тако и
              у спољној тпотреби при испирању гнојних рана итд.


              Ова  врста  врбе  разликује  се  од  раките  тиме  што  има  ус-правне,  слабо
              раширене  гране  и  дуже  лишће.  Али  углавном  белу  крту  врбу  може
              заменити црвена, а црвену ова вита, јер

              '  Из  ове  врсте  Мак-Лаган  извукао  је  гликозид  салицин:  овај  дело-вањем
              извесних фермената прелази у гликозу и салигенин. Салигенин је алкохол.
              Кпн  је  салицилна  киселина  добијена  синтетски,  почела  је  да  се
              употребљава она (или њене соли), а кора од врбе отишла је у заборав.

              Ретко  који  лекар  данас  мисли  на  то  да  примењујући  неки  салицилат  у
              ствари лечи лековитим бил>ем, чак му је сродство с врбом и непознато (Е.
              Мајер).
              хемијски  састав,  особине  и  доза  за  лечење  исти  су  за  све.  За  лек  треба
              узетр кору од грана које имају више од три године.
                  Доза  је  ова:  истуцане  коре 2—3  грама  пре  сваког  ручка  и  вечере
              узимати као прашак; расб у вину 50 грама на 1000, по 80—90 грама тога
              вина пре доручка и пре ручка као стомачно средство.
   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282